čučnuti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /t͡ʃût͡ʃnuti/
- Hifenacija: čuč‧nu‧ti
Glagol[uredi]
čȕčnuti (ćirilica чу̏чнути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola čučnuti
| Infinitiv: čučnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: čȕčnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
čučnem | čučneš | čučne | čučnemo | čučnete | čučnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
čučnut ću1 čučnuću |
čučnut ćeš1 čučnućeš |
čučnut će1 čučnuće |
čučnut ćemo1 čučnućemo |
čučnut ćete1 čučnućete |
čučnut će1 čučnuće |
| Futur II. |
budem čučnuo2 | budeš čučnuo2 | bude čučnuo2 | budemo čučnuli2 | budete čučnuli2 | budu čučnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
čučnuo2 sam | čučnuo2 si | čučnuo2 je | čučnuli2 smo | čučnuli2 ste | čučnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam čučnuo2 | bio si čučnuo2 | bio je čučnuo2 | bili smo čučnuli2 | bili ste čučnuli2 | bili su čučnuli2 | |
| Aorist |
čučnuh | čučnu | čučnu | čučnusmo | čučnuste | čučnuše | |
| Kondicional I. |
čučnuo2 bih | čučnuo2 bi | čučnuo2 bi | čučnuli2 bismo | čučnuli2 biste | čučnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih čučnuo2 | bio bi čučnuo2 | bio bi čučnuo2 | bili bismo čučnuli2 | bili biste čučnuli2 | bili bi čučnuli2 | |
| Imperativ |
- | čučni | - | čučnimo | čučnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
čučnuo m. / čučnula f. / čučnulo n | čučnuli m. / čučnule f. / čučnula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „čučnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.