šogor
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ʃôːɡor/
- Hifenacija: šo‧gor
Imenica[uredi]
šȏgor m (ćirilica шо̑гор)
Kategorije:
šalj.
Oblici:
- šógor [1]
- šógor Gospođinci [2] [1]
- šógor Pomaz [3] [1]
- šógor Bačinci Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kumane [4] [1]
Značenja:
- Sestrin muž, zet. [1]
- Ženin brat. Berkasovo[1]
- Muž ženine sestre. Berkasovo[1]
- Devojački brat. [1]
- Muževljev brat, dever. [1]
- Ženin ljubavnik; ljubavničin partner (obično bivši). [1]
Primeri:
- Nȉkaka mène àsna níje od šógora. Tȃj kad kȃže će da dȏđe, bȉdi cȉguran da ga nȇma. [3] [4] Šurjan Bačinci Subotica Mol Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Begeč Kikinda Novo Miloševo Kumane Jaša Tomić Boka Neuzina Pomaz Lovra Deska [1]
- Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Šimanovci [1]
- Mȏj šógor se nȉkad níje žènio, pa se presèlio kod nȃs. Ćútim, štȁ ću, òva mòja sàmo njèga ȉma žívog. [3] [4] Neuzina Bačinci Subotica Mol Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Begeč Đala Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Pomaz Lovra Deska [1]
- Njȇna sèstra, mòja svája, baš níje nȉkaka, al ȅto šógor mi je po svȁkim pítanju vȅlik čòvek. [3] [4] Boka Bačinci Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Đala Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci Jaša Tomić Šurjan Neuzina Vršac Jasenovo Pomaz Lovra [1]
- Po nȁšim je šógor — mòja žȅnčina i njègova žȅnčina — dvȇ sèstre. [5] Itebej [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice šogor
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | šogor | šogori |
| genitiv | šogora | šogora |
| dativ | šogoru | šogorima |
| akuzativ | šogora | šogore |
| vokativ | šogore | šogori |
| lokativ | šogoru | šogorima |
| instrumental | šogorom | šogorima |
Reference[uredi]
- „šogor” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 184.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 498.