doseliti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /dosěliti/
Hifenacija: do‧se‧li‧ti

Glagol[uredi]

dosèliti (ćirilica досѐлити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

dòselim ^[1]
se, dòsēljam ^[1]

Značenja:

Doći iz jednog kraja, mesta u drugo na duži ili stalni boravak. ^[2] Stapar^[1]

Primeri:

I ȍnda pȍsle rȁta dȍsta su se Švábe i dosèlili. Beška ^[1]
Ȍnda smo napùstili [salaš], óvde je bílo gòtovo, ȍnda smo napùstili i dosèlili se. ^[3] ^[2] ^[4] Čenej Deronje Parage Srpski Krstur ^[1]

Izvedene reči:

doséljati se ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola doseliti

Infinitiv: doseliti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: dosèlīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		doselim	doseliš	doseli	doselimo	doselite	dosele
Budućnost	Futur I.	doselit ću¹ doseliću	doselit ćeš¹ doselićeš	doselit će¹ doseliće	doselit ćemo¹ doselićemo	doselit ćete¹ doselićete	doselit će¹ doseliće
Budućnost	Futur II.	budem doselio²	budeš doselio²	bude doselio²	budemo doselili²	budete doselili²	budu doselili²
Prošlost	Perfekt	doselio² sam	doselio² si	doselio² je	doselili² smo	doselili² ste	doselili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam doselio²	bio si doselio²	bio je doselio²	bili smo doselili²	bili ste doselili²	bili su doselili²
	Aorist	doselih	doseli	doseli	doselismo	doseliste	doseliše
Kondicional I.		doselio² bih	doselio² bi	doselio² bi	doselili² bismo	doselili² biste	doselili² bi
Kondicional II.		bio bih doselio²	bio bi doselio²	bio bi doselio²	bili bismo doselili²	bili biste doselili²	bili bi doselili²
Imperativ		-	doseli	-	doselimo	doselite	-
Glagolski pridjev radni		doselio m. / doselila f. / doselilo n			doselili m. / doselile f. / doselila n
Glagolski pridjev trpni		doseljen m. / doseljena f. / doseljeno n			doseljeni m. / doseljene f. / doseljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„doseliti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 612.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] 2,0 ^2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Marija_Špis,_Fonološki_opis_govora_Paraga.-3] Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 612.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 276.

[1]

[2]

[3]

[4]