grabiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /ɡrâbiti/
Hifenacija: gra‧bi‧ti

Glagol[uredi]

grȁbiti (ćirilica гра̏бити) nesvrš.

Značenja:

Nasilno uzimati, otimati. ^[1]
Zahvatati, vaditi (vodu). ^[1]
Hvatati ribu. ^[1]
Brzim pokretima, hitro uzimati. ^[1]
Žuriti (u poslu), užurbano raditi. ^[1]
Gomilati, skupljati (novac). ^[1]
Gristi mamac ili udicu. ^[1]
Utrkivati se, otimati se. ^[1]
Sitnjenje zemlje. Melenci^[1]

Primeri:

Jȃ sam mène dvȇ grȁbio a mòim brȁtu jèdnu. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] Sefkerin Divoš Laćarak Obrež Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Šajkaš Futog Gardinovci Bočar Novo Miloševo Taraš Farkaždin Idvor Veliko Središte Vršac ^[1]
Grȁbili su svȅ što im se nàšlo pod rúkōm. Bačinci ^[1]
Dèca grȁbīdu (SK — SM.) ^[1]
Slȁmu svȁko sèbi grȁbi. ^[4] Laćarak Đala Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Mokrin Novo Miloševo Taraš ^[1]
Ȅ, kad pòkosīmo, ȍnda svlȃčimo, pa dȅnemo u kr̀stine, pa grȁbīmo, pa gràbljevinu kȕpīmo, pa ȍndak tek idémo kȕći. Aradac Subotica ^[1]
Tamo smo grabili vodu. Laćarak Subotica ^[1]
Kad se grabi meredovom, mora se [riba] cediti. ^[6] Morović Stari Slankamen ^[1]
Dȅda ùnosi slȁmu i pò činje da nȍsi pò sobi, po bùdžāci, po svùdā, a mȉ tȗ smo da tȍ grȁbīmo i da tȍ rasporèđujēmo. Laćarak ^[1]
Grabimo da svršimo ovo danaske, sutra može da pada kiša. Jasenovo ^[1]
Njemu nikad nije dosta, samo grabi da ima što više. Jasenovo ^[1]
Onda se on [som] zaleti i grabi [udicu] (utrkivati se, otimati se). ^[6] Sremski Karlovci ^[1]
Ȉtnu na kȕću, pȁre, sȉto, dȍle, grȁbu se za sȉto (grȁbljenje, sitnjenje zemlje (Me)). Izbište ^[1]
Déca se grȁbu, orȁje, koji će vȉše da skȕpi. Vršac ^[1]
Kada se riba priprema za zimski period, onda grabi šta nađe. Stari Slankamen ^[1]# Ȉtnu na kȕću, pȁre, sȉto, dȍle, grȁbu se za sȉto. Izbište ^[1]
Déca se grȁbu, orȁje, koji će vȉše da skȕpi. Vršac ^[1]

Izvedene reči:

grȁbljenje ^[1]

Sinonimi:

grabljati ^[1]^[4]

Izrazi:

Ko rano rani dve sreće grabi ("ko počne nešto rano raditi može mnogo uraditi, postići veliki uspeh"). Begeč ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola grabiti

Infinitiv: grabiti		Glagolski prilog sadašnji: grȁbēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: gràbljēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		grabim	grabiš	grabi	grabimo	grabite	grabe
Budućnost	Futur I.	grabit ću¹ grabiću	grabit ćeš¹ grabićeš	grabit će¹ grabiće	grabit ćemo¹ grabićemo	grabit ćete¹ grabićete	grabit će¹ grabiće
Budućnost	Futur II.	budem grabio²	budeš grabio²	bude grabio²	budemo grabili²	budete grabili²	budu grabili²
Prošlost	Perfekt	grabio² sam	grabio² si	grabio² je	grabili² smo	grabili² ste	grabili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam grabio²	bio si grabio²	bio je grabio²	bili smo grabili²	bili ste grabili²	bili su grabili²
	Imperfekt	grabljah	grabljaše	grabljaše	grabljasmo	grabljaste	grabljahu
Kondicional I.		grabio² bih	grabio² bi	grabio² bi	grabili² bismo	grabili² biste	grabili² bi
Kondicional II.		bio bih grabio²	bio bi grabio²	bio bi grabio²	bili bismo grabili²	bili biste grabili²	bili bi grabili²
Imperativ		-	grabi	-	grabimo	grabite	-
Glagolski pridjev radni		grabio m. / grabila f. / grabilo n			grabili m. / grabile f. / grabila n
Glagolski pridjev trpni		grabljen m. / grabljena f. / grabljeno n			grabljeni m. / grabljene f. / grabljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„grabiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150, 232.
↑ ^6,0 ^6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ljiljana_Nedeljkov,_Pčelarska_terminologija_Vojvodine-2] Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.

[Gordana_Galetin,_Iz_leksičke_problematike_severne_Šajkaške.-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150, 232.

[Velimir_Mihajlović—Gordana_Vuković,_Srpskohrvatska_leksika_ribarstva.-6] 6,0 ^6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]