grana
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ɡrǎːna/
- Hifenacija: gra‧na
Imenica[uredi]
grána f (ćirilica гра́на)
Oblici:
Značenja:
- Tanji deo drveta koji raste iz stabla. [1]
- Grana ukrašena sitnim kolačima, jabukama, cvećem. [1]
- Grana koja se ističe prilikom podizanja rogova kod gradnje kuće. [2][1]
- Ma nji deo nečega, ogranak, izdanak. [1]
- Šara veza u obliku grane. [1]
- Biljni ornament na kožuhu. [1]
Primeri:
- Òno što polòmio vȅtar, òne grȃne, što polòmio vȅtar, suvárke — svȅ òna skȕpi pa donèse. Martonoš [1]
- Cȅo rȏj [pčela] se ùvāti na dȑvetu, nȁ grānu i pčȅlār ga skȉne i mȅtnē ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu. [3] [4] [5] [6] Melenci Sremska Mitrovica Golubinci Gospođinci Đala Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Veliki Gaj Farkaždin [1]# Cela svatovska grana bila je ukrašena cvećem i tkanim peškirom, a bila je zabodena u hleb. [7] [1]# Ložile su se šapurike […] granje, džombe i drva. Kula Stapar Bački Brestovac [1]# Najčešće su [formeti] bili ukrašavani biljnim ornamentima, „lozicama” i „granama”, vezenim zlatnom žicom, a tehnikom punjenog veza po pismu. [8] [1]# Momačka i devojačka grana, floralni ornamenat u obliku grane, komponovan je od raznih cvetova i ruzmarina. Stavlja se na peševe momačkih i devojačkih kožuha. [9] [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- rezati granu na kojoj se sedi ("raditi (obično nesvesno) protiv sebe samog"). Vršac [1]
- Doći na nečije granje ("zaći u određene godine"; "Će da dođeš ti na moje granje"). Jasenovo [1]
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice grana
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | grana | grane |
| genitiv | grane | grana |
| dativ | grani | granama |
| akuzativ | granu | grane |
| vokativ | grano | grane |
| lokativ | grani | granama |
| instrumental | granom | granama |
Reference[uredi]
- „grana” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mirjana Maluckov, Zbirka peškira u Vojvođanskom muzeju. — Rad, 31, 1988—1989, 205—286, str. 231.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 84, 348.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 152.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 102.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147, 264.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 54.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 63, 71.
- ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 106.