gristi

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /ɡrîsti/
Hifenacija: gri‧sti

Glagol[uredi]

grȉsti (ćirilica гри̏сти) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

rib.

Oblici:

grízem ^[1]
➡ ^[1]

Značenja:

Zubima otkidati, sitniti, drobiti. ^[2] Sivac Gospođinci Novo Miloševo^[1]
Izjedati. ^[1]
Naletati na mamac. ^[1]

Primeri:

Bílo je bȕre. Kad nȉkne rȅpa, uvȁtimo kònja ù to bȕre i kȍnj vúče i tȍ pȓska oradi pípe, da nȅ bi tȁ pípa grȉzla rȅpu, štȅtu prȁvila. Tomaševac ^[1]# Ide gljista, pa crvena, crna, zavisi kako grize; ima kad grize, menjaš. ^[3] Futog ^[1]

Izrazi:

Grize me savest ("duboko žalim za nečim"). Novo Miloševo ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola gristi

Infinitiv: gristi		Glagolski prilog sadašnji: grízūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: grízēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		grizem	grizeš	grize	grizemo	grizete	grizu
Budućnost	Futur I.	grist ću¹ grišću	grist ćeš¹ grišćeš	grist će¹ grišće	grist ćemo¹ grišćemo	grist ćete¹ grišćete	grist će¹ grišće
Budućnost	Futur II.	budem grizao²	budeš grizao²	bude grizao²	budemo grizli²	budete grizli²	budu grizli²
Prošlost	Perfekt	grizao² sam	grizao² si	grizao² je	grizli² smo	grizli² ste	grizli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam grizao²	bio si grizao²	bio je grizao²	bili smo grizli²	bili ste grizli²	bili su grizli²
	Imperfekt	grizijah	grizijaše	grizijaše	grizijasmo	grizijaste	grizijahu
Kondicional I.		grizao² bih	grizao² bi	grizao² bi	grizli² bismo	grizli² biste	grizli² bi
Kondicional II.		bio bih grizao²	bio bi grizao²	bio bi grizao²	bili bismo grizli²	bili biste grizli²	bili bi grizli²
Imperativ		-	grizi	-	grizimo	grizite	-
Glagolski pridjev radni		grizao m. / grizla f. / grizlo n			grizli m. / grizle f. / grizla n
Glagolski pridjev trpni		grizen m. / grizena f. / grizeno n			grizeni m. / grizene f. / grizena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„gristi” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 196.
↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 196.

[Velimir_Mihajlović—Gordana_Vuković,_Srpskohrvatska_leksika_ribarstva.-3] Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

[1]

[2]

[3]