kuma
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /kǔːma/
- Hifenacija: ku‧ma
Imenica[uredi]
kúma f (ćirilica ку́ма)
Oblici:
Značenja:
- Ona koja prilikom krštenja drži dete i daje mu ime. [2] Begeč Vršac Čenej[1]
- Ženska osoba svedok na venčanju. [1]
- Udata ženska osoba koja nosi kumove darove. [1]
- Poklon (meso, kolači, torte) koji donese kum na svadbu. [1]
- Kumova mati. Đurđevo[1]
- Kumova supruga. [1]
- Ona koja reže slavski kolač. [1]
- Reč kojom se oslovljava nepoznata ženska osoba (obično Ciganka). Vršac[1]
Primeri:
- Ȍndag da isprȁtu kȗma, i starójka, i kúmu. [3] [4] [5] [2] Jasenovo Vizić Pačir Kula Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Begeč Itebej Kumane Melenci Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac Pavliš Izbište Lovra Čenej [1]
- Prȋđe đuvègija i udàvača, i kȗm i kúma. Žabalj [1]
- Debela kuma je kumova strina, sestra od strica — ako je udata — ili mati, ako kum nije oženjen. Na dan svatova uveče dolazi s kumom i donosi „kumovske kravalje" i darove, pa ostaje u svatovima sve do pred „praćenje” kuma kući ( — NM NB Km Me) [ŽOBan 149]. [6] [1]
- Kumovski kravalj je morao da bude najlepši i najveći. Činilo ga je pečeno ili živo prase, jagnje, petao ili guska, kao i kolači […] Po kumov kravalj, tj. po „kravaljnoše” ili „debele kume” u severnom Banatu išli su svirci i buklijaš. [7] [1]
- Dòšo si bres kúme? Tàki kȗm mi nè treba. Ȍma da si ìšo po kuma Désu. [4] Jaša Tomić Subotica Pačir Mol Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Vršac Lovra Deska [1]
- Bȉću kúma za Svètog Sávu. [2] Čenej [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- Kȗm gólja, izgòrelakúma, izgòro kȗm ("uzvik kojim deca podstiču kuma u svatovima da baca novac"). Sefkerin [1]
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice kuma
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | kuma | kume |
| genitiv | kume | kuma |
| dativ | kumi | kumama |
| akuzativ | kumu | kume |
| vokativ | kumo | kume |
| lokativ | kumi | kumama |
| instrumental | kumom | kumama |
Reference[uredi]
- „kuma” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 75.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 52.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 149.