lula

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /lǔla/
  • Hifenacija: lu‧la

Imenica[uredi]

lùla f (ćirilica лу̀ла)


Kategorije:

kov. kov.kov. kov.


Oblici:

  1. lȕla [1]
  2. lȕla [1]
  3. lȕla Novo Miloševo [1]
  4. lùla Begeč, lȕla [1]
  5. lȕla Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel [2] [1]
  6. lùla, lȕla [1]


Značenja:

  1. Naprava za pušenje koja se sastoji od cevi, čibuka (kroz koji pri pušenju prolazi dim) i izdubene jabučice na kraju te cevi, u kojoj sagoreva duvan. [1]
  2. Samo izdubena jabučica koja služi kao mera za sitno seme povrtarskih biljaka. [1]
  3. Liciderska poslastica u obliku lule. [1]
  4. Razne cevaste naprave, cevasti, obično nadole okrenuti delovi raznih naprava. [1]
  5. Cev kroz koju curi rakija iz kotla. Čerević[1]
  6. Cev kroz koju teče voda iz česme, pumpe za vodu. [1]
  7. Cev na se ja či ci kroz ko ju is pa da se me. [1]
  8. Cev na vršalici kroz koju izlazi čisto zrno. [1]
  9. Deo vinarskog levka. [1]
  10. Drveni levkasti dodatak na svirali gajdi. [1]
  11. Sprava od gvožđa sa šrafovima, koja služi za smirivanje konja pri potkivanju. [1]
  12. Drveni štap s omčom od kanapa na jednom kraju, koji služi za smirivanje konja pri potkivanju. [1]
  13. Drvena ili metalna naprava kojom se konju pri potkivanju uklešti njuška da bi se smirio. [1]


Primeri:

  1. Celi dan se vrši na gumno, a kasno uveče, posle večere, on zapali čibuk, pušio je na glinenu lulu, pa kad popuši — turi lulu i zadene je za ogrlicu od rekle. [3] Mokrin Čerević [1]
  2. Znȁli smo mȋ nȅkog pròfesora, tȃj je sèdio tȗ u nȁš komšìluk, fȕrt je pȕšio lȕlu, vala je i spávo š njȏm. [4] [5] [6] Jaša Tomić Susek Sviloš Ruma Buđanovci Deč Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Jasenovo Lovra Ivanda [1]
  3. Ȍnda mu je spàija zapálio lȕlu. [7] Kikinda [1]
  4. Mȏj òtac je pȕšijo na lùlu, a jȃ nȅ bi nȉkad ni cigáru zapálijo. Laćarak Bačinci [1]
  5. Nekada se jako sitno seme prodavalo na lulu. Jasenovo [1]
  6. Slabo ćeš imati rakije, tanak mlaz teče iz lule. [8] Begeč Sremska Rača Susek Sviloš Šuljam Jarak Vrdnik Hrtkovci Ruma Bečmen Martonoš Sombor Tovariševo Kać Novi Sad Botoš Sakule Sefkerin Crepaja Dolovo Vračev Gaj Omoljica Kovin [1]
  7. Lȕla što cȗri ràkija. [8] Neštin [1]
  8. Mnogo kasnije, u 18. veku, izvor na Vranjašu dobio je česmu sa četiri „lule”. [9] [1]
  9. Presúšila je čèsma, vòda još sàmo kȁplje na lùlu. Bačinci Laćarak [1]
  10. U kȍš se si pa se me, a lȕla pro pu šta zr no u ze mlju. [2] [1]
  11. Ȍnda su izìšle mašìne, nȅke novòsad ske se zvále, od trȋ lȕle. [5] [2] Tomaševac Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel Novo Miloševo Taraš Ivanda [1]
  12. Naime, šporetar Pera je tako hvalio svoj posao na popravci štednjaka i „lula”, kako su nekad nazivali limene cevi za odvod dima. [10] [1]
  13. Níje lȇpo tàko da òstaviš lȕle, glȅ kȁko su rúžne, ùzmi brȏnze i jȃ ću da ofȃrbam. Jaša Tomić Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Ilandža Jasenovo Lovra [1]
  14. Lȇvak, lȕle su prȇ kázli. [8] Vračev Gaj [1]
  15. Vinarski levak je karakterističnog oblika sa bakarnom lulom koju ne nagriza vinska kiselina. Lulu izrađuju limari. [11] [1]
  16. Načinjene su [karabe] od dve uvezane trščane cevi. Na kraju duže cevi bez rupica naglavljena je „lula” od tikve nategače. [12] Kikinda [1]
  17. Ȍnda ȍn mȉ sli nà lu lu, nè mi sli na mène štȁ jȁ rȃdim. Ot kanápa, tàko jèdno párče dȑ ve ta, lȅtve, i tàko jèdna rȕpa, dvȅ rȕ pe, i ȍnda tȕ kànāp, provúče se s jèdne strá ne, z drȕge stráne, ȍdud vȇžem. [13] Novi Sad Irig Neradin Inđija Krčedin Turija Futog Kovilj Titel Ilandža Jasenovo [1]
  18. Postòji lùla — tȏ je kȍmad dȑveta, pa dvȇ rȕpice sa stránē, i kànāp kòji je jȁči mȁlo, ȍnda se ùvāti za gȏrnju strȃnu kònja i zàvrne se tȏ. Ili smo privezívali za ùlār tȕ lùlu. [13] Sot Bačka Palanka [1]
  19. Ìmāš kòvāčka lùla, òna je od gvȏžđeta, otváralā se, i óde ìmaš i zàvrćeš, i òna stȇgne. [13] Neštin [1]
  20. A ìmāš cȉganske lùle — pròbūšena lȅtva i... Ot kanápa. [13] Neštin [1]
  21. Ne osvrćući se na to, majstor prvo stavi „lulu” na ždrepčevu usnu. [10] Bački Brestovac [1]


Sinonimi:

  1. čunak [1]
  2. oluk [1]


Izrazi:

  1. Ne bi dao za njega ni polule duvana ("nema nikakve vrednosti, ne valja baš ništa"). Jasenovo [1]
  2. devetlula, jedna drugu gura ("nagurano, zbijeno"; "U selu je bilo i nekoliko trgovaca čiji su dućani izgledali po onoj narodnoj: „Devet lula, jedna drugu gur"). Pivnice [1]
  3. ne vredini polule duvana ("isto"). Sombor Vršac [1]



Deklinacija[uredi]

    deklinacija imenice lula
jednina množina
nominativ lula lule
genitiv lule lula
dativ luli lulama
akuzativ lulu lule
vokativ lulo lule
lokativ luli lulama
instrumental lulom lulama

Reference[uredi]

  • „lula” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 140.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 230, 316.
  5. ↑ 5,0 5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 236.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  9. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.
  10. ↑ 10,0 10,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 69. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  11. ↑ Ljiljana Radulovački, Bačvarski, kačarski i pinterski zanat u Sremu. — Rad, 35, 1993, 229—234, str. 233.
  12. ↑ Branislav Zarić, Arhaična instr.mentalna muzika potisko-pomoriških Srba na zalasku drugog milenijuma. — Arad kroz vreme (Aradulse a lungul timpului), Savez Srba u Rumuniji, Temišvar, 2001, 69—76, str. 72.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=lula&oldid=1449910