skafa
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /skǎfa/
- Hifenacija: ska‧fa
Imenica[uredi]
skàfa f (ćirilica ска̀фа)
Kategorije:
ćurč.
Oblici:
Značenja:
- Ručna alatka za struganje mesa i masnoće sa sirove kože. [2]
Primeri:
- U svom poslu [ćurčije] služe se ovim posudama i alatkama: „sepija”, „skafa” (njome se „leši” presna koža, tj. skida mesina). [3] [2]
- Jer kad ìzvādiš dèbelo kȍžu, òna bȕde másna. A kad je dòbro ìzvādiš ȅt[o] sò tom skàfom, òno ȍndak mȃst ìspadne nȁpolje. [4] Kovilj [2]
- Sa skȁfom se čȉsti kȍža dok je mȍkra, ȍnak lȁkše se skȋda tȏ svȅ s njȇ, jebo òna mȏra da bȉde čȉsta kad se kròji i séče. Jaša Tomić [2]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference[uredi]
- „skafa” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 84.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).