ćakulati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /t͡ɕakǔlati/
- Hifenacija: ća‧ku‧la‧ti
Glagol
[uredi]ćakùlati (ćirilica ћаку̀лати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola ćakulati
| Infinitiv: ćakulati | Glagolski prilog sadašnji: ćakùlajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: ćakùlānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
ćakulam | ćakulaš | ćakula | ćakulamo | ćakulate | ćakulaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
ćakulat ću1 ćakulaću |
ćakulat ćeš1 ćakulaćeš |
ćakulat će1 ćakulaće |
ćakulat ćemo1 ćakulaćemo |
ćakulat ćete1 ćakulaćete |
ćakulat će1 ćakulaće |
| Futur II. |
budem ćakulao2 | budeš ćakulao2 | bude ćakulao2 | budemo ćakulali2 | budete ćakulali2 | budu ćakulali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
ćakulao2 sam | ćakulao2 si | ćakulao2 je | ćakulali2 smo | ćakulali2 ste | ćakulali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam ćakulao2 | bio si ćakulao2 | bio je ćakulao2 | bili smo ćakulali2 | bili ste ćakulali2 | bili su ćakulali2 | |
| Imperfekt |
ćakulah | ćakulaše | ćakulaše | ćakulasmo | ćakulaste | ćakulahu | |
| Kondicional I. |
ćakulao2 bih | ćakulao2 bi | ćakulao2 bi | ćakulali2 bismo | ćakulali2 biste | ćakulali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih ćakulao2 | bio bi ćakulao2 | bio bi ćakulao2 | bili bismo ćakulali2 | bili biste ćakulali2 | bili bi ćakulali2 | |
| Imperativ |
- | ćakulaj | - | ćakulajmo | ćakulajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
ćakulao m. / ćakulala f. / ćakulalo n | ćakulali m. / ćakulale f. / ćakulala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „ćakulati” u Hrvatskom jezičnom portalu