bušiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /bǔːʃiti/
Hifenacija: bu‧ši‧ti

Glagol[uredi]

búšiti (ćirilica бу́шити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

bȗšim ^[1]

Primeri:

Tȏ je spàija, mislim, búšio bùnār, pa je tékla vòda. Veliki Gaj Sombor Kać Kovilj Banatsko Aranđelovo Melenci Vršac ^[1]
Ȏn ȕzme prȗt i me bȗši (bodȇ, bȍcka) u grȗde da bi izìšo nȁpolje. ^[2] Jasenovo ^[1]

Sinonimi:

bosti ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola bušiti

Infinitiv: bušiti		Glagolski prilog sadašnji: búšēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: búšēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		bušim	bušiš	buši	bušimo	bušite	buše
Budućnost	Futur I.	bušit ću¹ bušiću	bušit ćeš¹ bušićeš	bušit će¹ bušiće	bušit ćemo¹ bušićemo	bušit ćete¹ bušićete	bušit će¹ bušiće
Budućnost	Futur II.	budem bušio²	budeš bušio²	bude bušio²	budemo bušili²	budete bušili²	budu bušili²
Prošlost	Perfekt	bušio² sam	bušio² si	bušio² je	bušili² smo	bušili² ste	bušili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam bušio²	bio si bušio²	bio je bušio²	bili smo bušili²	bili ste bušili²	bili su bušili²
	Imperfekt	bušah	bušaše	bušaše	bušasmo	bušaste	bušahu
Kondicional I.		bušio² bih	bušio² bi	bušio² bi	bušili² bismo	bušili² biste	bušili² bi
Kondicional II.		bio bih bušio²	bio bi bušio²	bio bi bušio²	bili bismo bušili²	bili biste bušili²	bili bi bušili²
Imperativ		-	buši	-	bušimo	bušite	-
Glagolski pridjev radni		bušio m. / bušila f. / bušilo n			bušili m. / bušile f. / bušila n
Glagolski pridjev trpni		bušen m. / bušena f. / bušeno n			bušeni m. / bušene f. / bušena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„bušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 188.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-2] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 188.

[1]

[2]