dȅka
dȅka
dȅka (srpskohrvatski, ćir., де̏ка)[uredi]
Imenica[uredi]
dȅka f (ćirilica де̏ка)
Značenja:
- Pokrivač, ćebe. [1]
Primeri:
- I svȅ tȇ mòje stvȃri i cȅo krȅvet iznèsū i pòpāle (krȅvet i pȅrnu i dȅke) da se kompànija ne òtruje od mène — „trahȏn jáki” sam ìmō. [2] Laćarak Kukujevci Sviloš Sremska Mitrovica Voganj Mol Novi Sad Begeč [1]# Prȍdo tȗ rùtavu dȅklu. [3] [4] Mokrin [1]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.81.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str.30.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str. 352, 360, 365.