dȍbara.

Izvor: Wiktionary

dȍbara.

dȍbara. (srpskohrvatski, ćir., до̏бара.)[uredi]

Pridev[uredi]

dȍbara. (ćirilica до̏бара.)

Prilog[uredi]

dȍbara. (ćirilica до̏бара.)

Kategorije:

ob. past.ob. past.


Oblici:

  1. dobara [1]


Značenja:

  1. Koji je pozitivnih osobina, čovečan. [1]
  2. Koji se ponaša uzorno. [1]
  3. (o životinjama) koji se ističe nekom sposobnošću. [1]
  4. Matica koja uredno polaže jaja. [1]
  5. Isto. [2] Jamena Morović Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Molovin Sot Kukujevci Erdevik Martinci Čerević Šuljam Klenak Voganj Jarak Jazak Vrdnik Hrtkovci Ležimir Sviloš Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Golubinci Karlovčić Kupinovo Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin Gospođinci Futog Itebej Opovo[1]
  6. Krava koja daje dosta mleka. Bačka Palanka[1]
  7. Kvalitetan. [1]
  8. Ukusan, hranljiv (o jelu i piću). [1]
  9. Plodan, pogodan za obradu. [1]
  10. Godina bogata plodovima, usevom. [3] Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel[1]
  11. Isto. Vršac[1]
  12. Pogodan za upotrebu. [1]
  13. U ustaljenim izrazima koji znače pozdrave (često bez akcenta). [1]
  14. Kao opisna ocena u školi. [1]
  15. (samo o ženama) zgodna, lepa. [1]
  16. Zajednički podnositi sve. Novo Miloševo[1]
  17. Kako treba, na dobar način. [4] Krašovo[1]
  18. Prijatno, ugodno. [1]
  19. Obilno, bogato. [1]
  20. Mnogo. [1]
  21. U punoj meri, u visokom stepenu, veoma. [1]
  22. Savesno, sa svom pažnjom. [1]
  23. Podrobno, sasvim. [1]
  24. Kao odredba fizičkog ili zdravstvenog stanja subjekta. [1]
  25. U normalnim ili prijateljskim odnosima. [1]
  26. Kada se ukazuje na povoljne životne prilike: udobno, bez neprilika. [1]
  27. Kada se ukazuje na povoljan položaj u nekoj organizaciji. [1]
  28. Kada se iskazuje pristajanje na nešto: u redu. [1]
  29. Kada se ukazuje na povoljan ishod neke radnje: srećno. [1]


Primeri:

  1. Tàko je bȉo dȍbar tȃj, mlàdīć je bȉo, ȍn je bȉo ùčitelj. [5] Veliki Gaj Đurđevo Kać Novo Miloševo Itebej [1]
  2. Jèdān je bȉo Bȃtor, tȁj je bȉo jȃk i dȍbar, jȃk za dvȃ, i pȍslūšan i dȍbar. Tovariševo [1]# Ìmao je dóbra drȗga. [6] Vršac Pavliš [1]# Dòbri su mi, dòbro ȕču, slȕšadu me i nȇ da me sekìru. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]# Odȕvek je bȉo dȍbar. Izbište [1]# Pòvraza je kòja je dòbra krȁva, ȍćeš da òstaviš za príplod; a ȍnda ćeš da je nȅguješ, da je òdrāniš kao što trȅba. [6] Zrenjanin [1]
  3. Krȁvu smo mȕzili dòbru i prȁvili smo i kìsela mléka, sȉreve u kȁčice. [6] Senta [1]
  4. Zàto smo je vòleli (kéru) što je bíla dòbra lȏvkinja. [6] [5] Farkaždin Tomaševac [1]# Mangùljica je dóbra zàto što se mȍže mláda urániti, mȍže bȉti od sȅdam ȍsam meséci da òpravi po stȏ kȋla — kòje dòbro jȅdu. [6] Pavliš [1]# Ako je dòbra mȁtica i dòbra pȁša, òna za dvádeset čètir sȃta snèsē pȇt ȉljāda jája. [7] Despotovo Morović Sremski Karlovci Žednik Kać Gardinovci Đala [1]
  5. Dòbra mȁtica je kad se rȏj dòbro mnòžī, dòsta mȅda ȉmā u kȍšnici, vȉše dònose ránu nego što légū. Kukujevci [1]# Zdrȁvo je dȍbar mȇd, lekòvit. [6] Melenci [1]
  6. Ȗlje se ìscēdi iz tȏg cùncukreta i tȇ pògače onda su za mȃrvu, s otȋm se rȃni mȃrva, tȏ je zdrȁvo dòbra rána za mȃrvu. [6] [5] Zrenjanin Gospođinci Farkaždin [1]# Ìmali smo kȍst nȁvēk dȍbar. [6] Srbobran [1]# Tȗ su Sŕblji ȍndak osvòjili ȍd atāra pa dȍbar kȍmād [zemlje] gȏrnjom brégu. [6] Senta [1]
  7. Tȏ je nȅka tráva što rá ste ȕ proleće, náročito u vinȍgradu di je dòbra zèmlja. [6] Pavliš [1]# Dȍsta su dȕgačke, dòbre će bȉti. [5] Itebej [1]
  8. Ȕvek si móro ìmati ù kuću sìkiru vȅliku i nȏž dȍbar. [5] Farkaždin [1]# Sa dòbrīm sam prèlazila, nísam bíla òdličan. Bačinci [1]# Ispȁdne nȅka rȇč od žaráča, tȁko od šále, pa mȁlo i preko kȗma, ako je dòbra kúma, preko kúme. Jasenovo [1]# Vìnograd ùzoremo dòbro. [6] [5] Čenej Laćarak Novi Sad Itebej Botoš Farkaždin [1]
  9. Pȓvo mȏrate uzòrati dòbro, dubòko — i dváput. [6] Sombor [1]# Ȅ sad, dèvōjke ako su mȁlo zàkasnīle, bògami, ne provedédu se dòbro kòt kuće. Kula [1]
  10. Dòbrō e bílo. [6] [8] Padej Srbobran [1]# Dòbrȍ su rođávali. [8] Farkaždin [1]# Šȗnke i ovȇ krmanádle, to se stȁvi u bȕre i to se posȍli dóbro. Izbište [1]
  11. Jȃ sam s volȍvi tȑgovo, ránio dóbro. [6] Pavliš [1]# Kad se dȑžao plȍdorēd, ròdilo je dòbro. [6] Golubinci [1]
  12. Trȅće [grožđe] dȏđe pròkopac — dòbro ròdi i dòbro nàpreduje, rásti. Vrdnik [1]
  13. Ȏn se dòbro nàjo. [5] Bašaid Itebej Farkaždin [1]# Ȕvēk ìmali smo zdrȁvo dòbro svègā. Bačinci [1]# Jesi dòbro naùčila?. [5] Bašaid [1]
  14. Svȅ sam jȃ dòbro ùčijo — gùtō sam. [6] Ruma [1]# Jȃ sam tȏ zàpamtio zdrȁvo dòbro. [6] [5] Perlez Tomaševac [1]
  15. Svȁki ònāj národ kòji žívi vȉše vékōva na jèdnōj grȕdvi zèmlje ȏn njȗ dòbro poznȃje. [6] Golubinci [1]# Kȁko málko jȇm vȉše, ȍma ní mi dòbro, stòmāk mi tàko téžak. [6] [8] [5] Zrenjanin Srpska Crnja Sanad Padej Novo Miloševo Bašaid Itebej Neuzina Tomaševac Perlez Farkaždin Crepaja [1]# Snȁja, znȁš da ní mi dóbro. Vršac [1]# S Madžárima smo dòbro žívili, ko i brȁća. [6] Srbobran [1]
  16. Mȏj òtac je zdrȁvo dòbro žívijo s njíme. [6] Pančevo [1]# Mȋ se dòbro žívimo. [5] Novi Bečej [1]
  17. Dòbrō se žívimo. [6] [8] [5] Sefkerin Bašaid Itebej Botoš [1]# Tȗ [u vojsci] sam provȅo dȍbro pošto sam bȉo pȍslušan i vrédan. [6] Jasenovo [1]# Ako mógu tȍga dȃna, dóbro. [8] Izbište Srpska Crnja [1]# I mȋ se dòbro provúkli. Tovariševo [1]


Izvedene reči:

  1. dòbro [1]


Izrazi:

  1. komp dobrȉji. — Dȅda je bȉo prȅ dobrȉji, a sȁd je starȉji pa je mȁlo vȉše zȁo ("Dȅda je bȉo prȅ dobrȉji, a sȁd je starȉji pa je mȁlo vȉše zȁo"). Pavliš [1]
  2. [1]
  3. [1]
  4. sup najdobro Krašovo [1]
  5. ˜ da ide po smrt ("biti loš, nekoristan"). [1]
  6. dobro čini idobru se nadaj [1]
  7. čini ˜ i ne kaj se, čini zlo, nadaj se Sombor [1]
  8. ˜ ko ˜ dan Jasenovo [1]
  9. ˜ ko lebac ("dobrodušan"). Jasenovo Crvena Crkva Čenej [1]
  10. džabe je i sirće dobro ("sve je dobro kad je badava, besplatno"). Sombor [1]
  11. dobro radi idobru se nadaj [1]
  12. držati sedobro ("biti dobrog telesnog zdravlja (o starijim osobama)"; "Naš deda se dobro drži još!"). Novo Miloševo [1]
  13. kad nȇma kȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Novo Miloševo [1]
  14. ˜ je od kòga je! ("kada neko ima pozitivne osobine a roditelji su mu (ili preci) nepošteni, nečasni"). Novo Miloševo [1]
  15. prost i ˜ su braća ("isto se piše i dobroj i lošoj osobi"). [1]
  16. ni čakšire na njemu ne stoje dobro ("veoma loš čovek"). Sombor [1]
  17. i za dòbro se pcȅto žȁli, a nèkmoli za kȑšćenu dȗšu ("kaže se kada nastrada dobar čovek"). Farkaždin [1]
  18. Deliti dobro i zlo ("zajednički podnositi sve"). Novo Miloševo [1]
  19. ˜ ko crepajački rezanci. — Al je dobar ko crepajački rezanci ("Al je dobar ko crepajački rezanci"). [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  3. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 63.
  5. ↑ 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 291. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 183, 186. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 152. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=dȍbara.&oldid=1389894