dvojiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /dʋǒjiti/
• Hifenacija: dvo‧ji‧ti

Glagol

dvòjiti (ćirilica дво̀јити) nesvrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) mat. vršiti diviziju mat., razdvajati, poloviti, prepolovljivati, usitnjavati, separirati, dekomponovati suž., rastavljati, odvajati, otkidati, ret. prepolavljati ret., fam. čerečiti fam., reg. čehati reg., trgati, prelamati, jediniti ret., razbijati, razjedinjavati, komadati, raščerečivati fam., raščlanjivati, fig. cepati fig., razgrađivati, odeljivati, dvojiti, davati, nuđati, nuditi, davati, nuđati, nuditi, davati

Sinonimi:

1. mat. vršiti diviziju mat., razdvajati, poloviti, prepolovljivati, usitnjavati, separirati, dekomponovati suž., rastavljati, odvajati, otkidati, ret. prepolavljati ret., fam. čerečiti fam., reg. čehati reg., trgati, prelamati, jediniti ret., razbijati, razjedinjavati, komadati, raščerečivati fam., raščlanjivati, fig. cepati fig., razgrađivati, odeljivati, dvojiti, davati, nuđati, nuditi, davati, nuđati, nuditi, davati

Konjugacija

Konjugacija glagola dvojiti

Infinitiv: dvojiti		Glagolski prilog sadašnji: dvòjēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: dvòjēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		dvojim	dvojiš	dvoji	dvojimo	dvojite	dvoje
Budućnost	Futur I.	dvojit ću1 dvojiću	dvojit ćeš1 dvojićeš	dvojit će1 dvojiće	dvojit ćemo1 dvojićemo	dvojit ćete1 dvojićete	dvojit će1 dvojiće
	Futur II.	budem dvojio2	budeš dvojio2	bude dvojio2	budemo dvojili2	budete dvojili2	budu dvojili2
Prošlost	Perfekt	dvojio2 sam	dvojio2 si	dvojio2 je	dvojili2 smo	dvojili2 ste	dvojili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam dvojio2	bio si dvojio2	bio je dvojio2	bili smo dvojili2	bili ste dvojili2	bili su dvojili2
	Imperfekt	dvojah	dvojaše	dvojaše	dvojasmo	dvojaste	dvojahu
Kondicional I.		dvojio2 bih	dvojio2 bi	dvojio2 bi	dvojili2 bismo	dvojili2 biste	dvojili2 bi
Kondicional II.		bio bih dvojio2	bio bi dvojio2	bio bi dvojio2	bili bismo dvojili2	bili biste dvojili2	bili bi dvojili2
Imperativ		-	dvoji	-	dvojimo	dvojite	-
Glagolski pridjev radni		dvojio m. / dvojila f. / dvojilo n			dvojili m. / dvojile f. / dvojila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „dvojiti” u Hrvatskom jezičnom portalu