Prijeđi na sadržaj

golubar

Izvor: Wikirječnik

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ɡolǔbaːr/
  • Hifenacija: go‧lu‧bar

Imenica

[uredi]

golùbār m (ćirilica голу̀ба̄р)


Oblici:

  1. -ára [1]
  2. golubȃr Vršac, golùbār [1]


  1. Onaj koji gaji golubove. [1]


Primeri:

  1. Vȉder golubára, sàmo se vȅre po tàvanima. [2] Bačinci Laćarak Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Lovra [1]


Sinonimi:

  1. golubaroš, golupčar [1]



Deklinacija

[uredi]
    deklinacija imenice golubar
jednina množina
nominativ golubar golubari
genitiv golubara golubara
dativ golubaru golubarima
akuzativ golubara golubare
vokativ golubaru golubari
lokativ golubaru golubarima
instrumental golubarom golubarima

Reference

[uredi]
  • „golubar” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=golubar&oldid=1441259