komlov

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /kǒmloʋ/
  • Hifenacija: kom‧lov

Imenica[uredi]

kòmlov m (ćirilica ко̀млов)


Oblici:

  1. kòmlov [1]

Značenja:

  1. Specijalno pripremljen i osušen kvasac za mešenje hleba. [1]
  2. Plit ka okru gla kor pa sa dr ška ma is ple te na od vr bo vog pru ća, ko ja slu ži za sušenje komlova. Novo Miloševo[1]
  3. Isto. [2] Uljma[1]

Primeri:

  1. Mešeni sa komlovom, specijalnom vrstom samoproizvedenog kvasca za rast testa, domaći hleb je pečen u „paorskim” pećima. [3] [1]
  2. Mesi se [hleb] sa naročitim kvasom, komlovom, koji spravljaju same žene i koji leti može da traje 5—6, a zimi i po 14 dana. [4] [5] [6] [3] [7] [8] [9] Jarkovac Bačka Palanka Tovariševo Obrovac Silbaš Gospođinci Bečej Kikinda Ostojićevo [1]
  3. Tȇsto od lȅba i mèkīnja ili kukùruznog brȁšna i vòde se zàmēsi i ȍbgice tȇsta se poréđaju u kȍšār, na nȅku kȑpu, da se sȗše. Tàko òsūšeno stòji, a za ùpotrebu se pòdmēsi jèdān dȅo vòde i brȁšna i tòg ràstopljenog komlòva. Turija [1]
  4. Kòmlōv, tȏ su prȁvili od mèkīnja nȅka pògačice. Subotica [1]
  5. Nȁćve smo ìmali, pa ȕveče se pòtopi kòmlōv oči tȏg dȃna kad će bȉti. Tȏ se prȁvilo od mȅkīnja, pa kad mȇsimo hlȅb, ȍndak òstavimo tȏ tȇsto, pa ù te mèkinje zàparīmo sa vrȅlom vòdom (A  — Ss Sv Kr NKa; Su P Mt Zm Bg NS Đu; Đ NK NM Ž Tš O; Ds. [10] [2] [1]
  6. Kȁmo srȅće da vȋ mládi znáte štȁ je lȅbac s kòmlo vom, ȍnak bi i znȁli štȁ je prȃvi lȅ bac. Jaša Tomić Mol Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać Begeč Novi Sad Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Itebej Neuzina Boka Šurjan Uljma Ivanda [1]

Sinonimi:

  1. kvas [1]

Deklinacija[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference[uredi]

  • komlov” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. 3,0 3,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 244. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 93.
  5. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
  6. Žito. 1988, 208 str, str. 117.
  7. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 30.
  8. M. R. Barjaktarević, Od čega se i kako pravi rakija u Banatu. — ZDN, 2, 1951, 119—121, str. 120.
  9. Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 127.
  10. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57.