lȇvak
lȇvak
lȇvak (srpskohrvatski, ćir., ле̑вак)
[uredi]Primeri:
- Dȑži lȇvak nad bȕre tom, a jȃ ću da sȉpam víno. Bačinci [1]
- Ne moj da sȉpaš ràki ju iz balóna u flȁšu tà ko, će da pròspeš, neg ćemo sa lȇvkom. [2] [3] [4] Jaša Tomić Morović Sot Neštin Susek Sviloš Šuljam Vrdnik Laćarak Sremska Mitrovica Šatrinci Buđanovci Platičevo Subotica Sivac Bajša Srbobran Rumenka Đurđevo Kovilj Mokrin Radojevo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Melenci Žitište Međa Šurjan Konak Boka Neuzina Botoš Perlez Farkaždin Sakule Dobrica Margita Sefkerin Alibunar Uljma Izbište Vršac Veliko Središte Pančevo Dolovo Omoljica Kovin Deliblato Kajtasovo Vračev Gaj Lovra Ivanda [1]
- Pa ȉma mo òne lȇvko ve kroz kòje sȉpa mo vína. Beška [1]
- Kad se sȉpa ù bu re, ȉma òbič no dr̀ve ni lȇvak. Bukovac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 319.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 307.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.