mȁti
mȁti
mȁti (srpskohrvatski, ćir., ма̏ти)[uredi]
Imenica[uredi]
mȁti f (ćirilica ма̏ти)
Kategorije:
ob.
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Dèvōjke da ìdu nàprēd, mòmci u grȕpi zà njima, a svȅkrve, mȁtere sa stráne kìbicujēdu kàkve su dèvōjke, kòja je lépa, kòja ȉma seferíne na vrátu, tȃ je bògata, ȅ iz kàkve je kȕće. Kula [1]
- Tȁ njȇne mȁtere fàmīlija svȁ ȉzumrla od tuberkolóze. Vizić [1]
- Dòlazile su tȕ mláde i mȁtere da vȉdu sȉnove, i mȁtere da vȉdidu ćérke kȁko ȉgradu. Tomaševac [1]
- Nȁša mȁti nȃz dȅvet ròdila, a nȃs trȉ odránila. Šimanovci [1]
- Nȁ bāl níje smȅla sáma dèvōjka da ìde, mórala jel mȁti jel sèstra da ìde š njóme. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Bata Bačinci Sremska Kamenica Beška Laćarak Vojka Šimanovci Martonoš Sombor Bačko Petrovo Selo Bečej Bođani Deronje Begeč Novi Sad Đurđevo Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Kumane Elemir Aradac Zrenjanin Neuzina Boka Šurjan Jaša Tomić Čenta Veliki Gaj Vršac Pavliš Izbište Jasenovo Banatska Palanka Pomaz Bata Čip Batanja Deska [1]
- Prilikom pozdravljanja [udavače] sa majkom uvek dolazi do plača, što se prenese i na ostale žene. Na selu, od ranijeg vremena, ovo zovu „plač matere božije". Devojka ne plače što joj je žao bilo koga iz kuće, već obično od radosti što je proševina tako lepo završena ili što je proševina i protiv njene volje ipak obavljena ( — NM NB Km Me). [8] [1]
Sinonimi:
- majka [1]
- kaluđerica Novo Miloševo [1]
- matica [9] Bođani Deronje Despotovo Idvor Debeljača Konak Plandište [1]
Izrazi:
- Da mi umre ˜ akuz te lažem Jasenovo [1]
- jèbēm ti ("psovka"; "Jèbēš mu mȁter, nȅ znam ni jȁ, nȅgdi"). Laćarak Novo Miloševo Zrenjanin Tomaševac Borča [1]
- Gledajmater pa biraj ćerku [1]
- otac i ˜ sluge bez novaca ("roditeljska ljubav je bezuslovna i nesebična"). [1]
- moja ruka prosi, kandilo nosi, ako nećeš dati, umreće ti ˜ ("kletva"). Kikinda [1]
- idi u đavolskumater ("psovka"). Vršac [1]
- ne mȍžeš da si jednȏme ˜, a drȕgome mȁćija ("treba se prema svima odnositi jednako"). Vršac [1]
- jebla jemati ("isto"; "Jèblā je mȁti, njȇna mȁti"). Šimanovci [1]
- kako ga ˜ rodȉla ("sasvim go"). Vršac [1]
- kàki òtac tàki sȋn, kàkva ˜ tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Vršac [1]
- mȁter ti tvòju ("psovka"; "Mȁter ti tvòju, bȅgaj dok te nísam uvátio, pa da ti pòkāžem kòmē ćeš tȋ razbíjati pȇndžere"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 110, 111, 120, 148, 400.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 319.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 47.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 60, 61.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118, 126, 131, 132, 134, 137, 138, 156, 157.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 140, 147.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 41.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).