namirivati

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /namirǐːʋati/
  • Hifenacija: na‧mi‧ri‧va‧ti

Glagol[uredi]

namirívati (ćirilica намири́вати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije: trp.trp.

Oblici:

  1. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Hraniti stoku. [1]
  2. Nahraniti stoku ili živinu. [1]
  3. Nahraniti decu i pripremiti za spavanje. [1]
  4. Obaviti sve potrebne poslove u kući. [1]
  5. Isplatiti, izmiriti dugovanja. [1]
  6. Naplatiti, podmiriti svoja potraživanja. [1]
  7. Snabdeti se, opskrbiti se. [1]
  8. Nagoditi se, sporazumeti se. [1]

Primeri:

  1. I mȉ tȕ ȍnda namìrujēmo rȇdom ȏvce, pa svȋnje, pa gòveda zȁdnja. Laćarak [1]
  2. Svȁki dȃn namìrīvam mȃrvu dváred, zȁjtra i prȉdveče, a kad je vrućìna, i u pódne. [2] [3] [4] Jaša Tomić Bačinci Obrež Kać Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Deska Varjaš Ivanda [1]
  3. Jȁ mȏram da òstanem da namìrīvam. Elemir [1]
  4. Ìdēm da nàmīrim mȃrvu. [5] Novi Kneževac Bačinci Laćarak Bukovac Bečej Kać Kikinda Taraš Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac [1]
  5. Sad je vreme da namiriš konja i krave. Novi Sad [1]
  6. Moram odma da namirim živinu. Obrež [1]
  7. Čim namirim marvu, ću da dođem kod tebe. [2] Jasenovo Neuzina Izbište Crvena Crkva [1]
  8. Pȍsle dȏđemo kȕći, namȋrimo kònje. Tomaševac [1]
  9. Kad dȏđe vȅče, jȃ štrȉkam, nàmīrim dȅ cu, štrȉkam, a ȏn lèži, čìta nȍvi ne i òdmāra. Aradac [1]
  10. Kòt kuće bȁba nàmīri, vèčeru sprȅmi, dȅda kònje rȃni i lȇgamo. Tomaševac Subotica [1]
  11. Tàkē smo domàćice bíle, dok dȏđe gȁzda, svȅ već nàmīreno, ònak njȅga sprȅmaš i svȅ oko njèga. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  12. Mora da prodam jednu svinju da namirim dugove. Jasenovo [1]
  13. Ja sam namirio na vreme svoja potraživanja. Begeč [1]

Izvedene reči:

  1. nàmīren [1]

Konjugacija[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 130. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 231.
  4. Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 22.
  5. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).