ošepaviti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ǒʃepaʋiti/
• Hifenacija: o‧še‧pa‧vi‧ti

Glagol

òšepaviti (ćirilica о̀шепавити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola ošepaviti

Infinitiv: ošepaviti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: òšepavīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ošepavim	ošepaviš	ošepavi	ošepavimo	ošepavite	ošepave
Budućnost	Futur I.	ošepavit ću1 ošepaviću	ošepavit ćeš1 ošepavićeš	ošepavit će1 ošepaviće	ošepavit ćemo1 ošepavićemo	ošepavit ćete1 ošepavićete	ošepavit će1 ošepaviće
	Futur II.	budem ošepavio2	budeš ošepavio2	bude ošepavio2	budemo ošepavili2	budete ošepavili2	budu ošepavili2
Prošlost	Perfekt	ošepavio2 sam	ošepavio2 si	ošepavio2 je	ošepavili2 smo	ošepavili2 ste	ošepavili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam ošepavio2	bio si ošepavio2	bio je ošepavio2	bili smo ošepavili2	bili ste ošepavili2	bili su ošepavili2
	Aorist	ošepavih	ošepavi	ošepavi	ošepavismo	ošepaviste	ošepaviše
Kondicional I.		ošepavio2 bih	ošepavio2 bi	ošepavio2 bi	ošepavili2 bismo	ošepavili2 biste	ošepavili2 bi
Kondicional II.		bio bih ošepavio2	bio bi ošepavio2	bio bi ošepavio2	bili bismo ošepavili2	bili biste ošepavili2	bili bi ošepavili2
Imperativ		-	ošepavi	-	ošepavimo	ošepavite	-
Glagolski pridjev radni		ošepavio m. / ošepavila f. / ošepavilo n			ošepavili m. / ošepavile f. / ošepavila n
Glagolski pridjev trpni		ošepavljen m. / ošepavljena f. / ošepavljeno n			ošepavljeni m. / ošepavljene f. / ošepavljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „ošepaviti” u Hrvatskom jezičnom portalu