octiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ǒt͡stiti/
- Hifenacija: o‧cti‧ti
Glagol
[uredi]òctiti (ćirilica о̀цтити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola octiti
| Infinitiv: octiti | Glagolski prilog sadašnji: òctēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: òctēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
octim | octiš | octi | octimo | octite | octe | |
| Budućnost |
Futur I. |
octit ću1 octiću |
octit ćeš1 octićeš |
octit će1 octiće |
octit ćemo1 octićemo |
octit ćete1 octićete |
octit će1 octiće |
| Futur II. |
budem octio2 | budeš octio2 | bude octio2 | budemo octili2 | budete octili2 | budu octili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
octio2 sam | octio2 si | octio2 je | octili2 smo | octili2 ste | octili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam octio2 | bio si octio2 | bio je octio2 | bili smo octili2 | bili ste octili2 | bili su octili2 | |
| Imperfekt |
ocćah | ocćaše | ocćaše | ocćasmo | ocćaste | ocćahu | |
| Kondicional I. |
octio2 bih | octio2 bi | octio2 bi | octili2 bismo | octili2 biste | octili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih octio2 | bio bi octio2 | bio bi octio2 | bili bismo octili2 | bili biste octili2 | bili bi octili2 | |
| Imperativ |
- | octi | - | octimo | octite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
octio m. / octila f. / octilo n | octili m. / octile f. / octila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
ocćen m. / ocćena f. / ocćeno n | ocćeni m. / ocćene f. / ocćena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „octiti” u Hrvatskom jezičnom portalu