odája
odája
odája (srpskohrvatski, ćir., ода́ја)
[uredi]Oblici:
Primeri:
- Odája se zválo prȇ, a pȍsle su izàšli saláši. [1] Itebej [2]
- Ko ji su bíli imùć ni ji ljȗdi tȁmo su skȕpi li zȅmlju na jèd nom mȅstu i tȕ su prȁvi li odáje. [2]
- U nȁš ȁtar je bílo odája tȕ jed no pȅ[t]]], -čȇs odája. Tomaševac [2]
- Će d[a] idémo s tòčkom da vȉdiš mòju odáju; je dolèko, al je tȍplo. Tȃ mi odája ȍstala od bábe, mȁti je fȕrt tȁmo a jȃ kad bȉde gòtova škȍla se sȅlim tȁmo i bȉdem célo lȅto. Ȍnak ti nȇma lȅpče od odáje. Jaša Tomić [2]
- Tȏ smo ìma li mȋ tàmo na odáji. Óde se kȃže odája za sȁlāš. [1] Perlez Žitište Šurjan Boka Neuzina Botoš Veliko Središte Sakule Sefkerin Crepaja Vračev Gaj [2]
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.