okošćivati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /okoʃt͡ɕǐːʋati/
• Hifenacija: o‧koš‧ći‧va‧ti

Glagol

okošćívati (ćirilica окошћи́вати) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola okošćivati

Infinitiv: okošćivati		Glagolski prilog sadašnji: okòšćujūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		okošćujem	okošćuješ	okošćuje	okošćujemo	okošćujete	okošćuju
Budućnost	Futur I.	okošćivat ću1 okošćivaću	okošćivat ćeš1 okošćivaćeš	okošćivat će1 okošćivaće	okošćivat ćemo1 okošćivaćemo	okošćivat ćete1 okošćivaćete	okošćivat će1 okošćivaće
	Futur II.	budem okošćivao2	budeš okošćivao2	bude okošćivao2	budemo okošćivali2	budete okošćivali2	budu okošćivali2
Prošlost	Perfekt	okošćivao2 sam	okošćivao2 si	okošćivao2 je	okošćivali2 smo	okošćivali2 ste	okošćivali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam okošćivao2	bio si okošćivao2	bio je okošćivao2	bili smo okošćivali2	bili ste okošćivali2	bili su okošćivali2
	Imperfekt	okošćivah	okošćivaše	okošćivaše	okošćivasmo	okošćivaste	okošćivahu
Kondicional I.		okošćivao2 bih	okošćivao2 bi	okošćivao2 bi	okošćivali2 bismo	okošćivali2 biste	okošćivali2 bi
Kondicional II.		bio bih okošćivao2	bio bi okošćivao2	bio bi okošćivao2	bili bismo okošćivali2	bili biste okošćivali2	bili bi okošćivali2
Imperativ		-	okošćuj	-	okošćujmo	okošćujte	-
Glagolski pridjev radni		okošćivao m. / okošćivala f. / okošćivalo n			okošćivali m. / okošćivale f. / okošćivala n
Glagolski pridjev trpni		okošćivan m. / okošćivana f. / okošćivano n			okošćivani m. / okošćivane f. / okošćivana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „okošćivati” u Hrvatskom jezičnom portalu