opkoračiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /opkorǎːt͡ʃiti/
• Hifenacija: o‧pko‧ra‧či‧ti

Glagol

opkoráčiti (ćirilica опкора́чити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola opkoračiti

Infinitiv: opkoračiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: opkoráčīvši		Glagolska imenica: opkoračénje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		opkoračim	opkoračiš	opkorači	opkoračimo	opkoračite	opkorače
Budućnost	Futur I.	opkoračit ću1 opkoračiću	opkoračit ćeš1 opkoračićeš	opkoračit će1 opkoračiće	opkoračit ćemo1 opkoračićemo	opkoračit ćete1 opkoračićete	opkoračit će1 opkoračiće
	Futur II.	budem opkoračio2	budeš opkoračio2	bude opkoračio2	budemo opkoračili2	budete opkoračili2	budu opkoračili2
Prošlost	Perfekt	opkoračio2 sam	opkoračio2 si	opkoračio2 je	opkoračili2 smo	opkoračili2 ste	opkoračili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam opkoračio2	bio si opkoračio2	bio je opkoračio2	bili smo opkoračili2	bili ste opkoračili2	bili su opkoračili2
	Aorist	opkoračih	opkorači	opkorači	opkoračismo	opkoračiste	opkoračiše
Kondicional I.		opkoračio2 bih	opkoračio2 bi	opkoračio2 bi	opkoračili2 bismo	opkoračili2 biste	opkoračili2 bi
Kondicional II.		bio bih opkoračio2	bio bi opkoračio2	bio bi opkoračio2	bili bismo opkoračili2	bili biste opkoračili2	bili bi opkoračili2
Imperativ		-	opkorači	-	opkoračimo	opkoračite	-
Glagolski pridjev radni		opkoračio m. / opkoračila f. / opkoračilo n			opkoračili m. / opkoračile f. / opkoračila n
Glagolski pridjev trpni		opkoračen m. / opkoračena f. / opkoračeno n			opkoračeni m. / opkoračene f. / opkoračena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „opkoračiti” u Hrvatskom jezičnom portalu