opunomoćivati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /opunomot͡ɕǐːʋati/
- Hifenacija: o‧pu‧no‧mo‧ći‧va‧ti
Glagol
[uredi]opunomoćívati (ćirilica опуномоћи́вати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola opunomoćivati
| Infinitiv: opunomoćivati | Glagolski prilog sadašnji: opunomòćujūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: opunomoćívānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
opunomoćujem | opunomoćuješ | opunomoćuje | opunomoćujemo | opunomoćujete | opunomoćuju | |
| Budućnost |
Futur I. |
opunomoćivat ću1 opunomoćivaću |
opunomoćivat ćeš1 opunomoćivaćeš |
opunomoćivat će1 opunomoćivaće |
opunomoćivat ćemo1 opunomoćivaćemo |
opunomoćivat ćete1 opunomoćivaćete |
opunomoćivat će1 opunomoćivaće |
| Futur II. |
budem opunomoćivao2 | budeš opunomoćivao2 | bude opunomoćivao2 | budemo opunomoćivali2 | budete opunomoćivali2 | budu opunomoćivali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
opunomoćivao2 sam | opunomoćivao2 si | opunomoćivao2 je | opunomoćivali2 smo | opunomoćivali2 ste | opunomoćivali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam opunomoćivao2 | bio si opunomoćivao2 | bio je opunomoćivao2 | bili smo opunomoćivali2 | bili ste opunomoćivali2 | bili su opunomoćivali2 | |
| Imperfekt |
opunomoćivah | opunomoćivaše | opunomoćivaše | opunomoćivasmo | opunomoćivaste | opunomoćivahu | |
| Kondicional I. |
opunomoćivao2 bih | opunomoćivao2 bi | opunomoćivao2 bi | opunomoćivali2 bismo | opunomoćivali2 biste | opunomoćivali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih opunomoćivao2 | bio bi opunomoćivao2 | bio bi opunomoćivao2 | bili bismo opunomoćivali2 | bili biste opunomoćivali2 | bili bi opunomoćivali2 | |
| Imperativ |
- | opunomoćuj | - | opunomoćujmo | opunomoćujte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
opunomoćivao m. / opunomoćivala f. / opunomoćivalo n | opunomoćivali m. / opunomoćivale f. / opunomoćivala n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
opunomoćivan m. / opunomoćivana f. / opunomoćivano n | opunomoćivani m. / opunomoćivane f. / opunomoćivana n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „opunomoćivati” u Hrvatskom jezičnom portalu