ozakonjivati
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ozakoɲǐːʋati/
- Hifenacija: o‧za‧ko‧nji‧va‧ti
Glagol
[uredi]ozakonjívati (ćirilica озакоњи́вати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola ozakonjivati
| Infinitiv: ozakonjivati | Glagolski prilog sadašnji: ozakònjujūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: ozakonjívānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
ozakonjujem | ozakonjuješ | ozakonjuje | ozakonjujemo | ozakonjujete | ozakonjuju | |
| Budućnost |
Futur I. |
ozakonjivat ću1 ozakonjivaću |
ozakonjivat ćeš1 ozakonjivaćeš |
ozakonjivat će1 ozakonjivaće |
ozakonjivat ćemo1 ozakonjivaćemo |
ozakonjivat ćete1 ozakonjivaćete |
ozakonjivat će1 ozakonjivaće |
| Futur II. |
budem ozakonjivao2 | budeš ozakonjivao2 | bude ozakonjivao2 | budemo ozakonjivali2 | budete ozakonjivali2 | budu ozakonjivali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
ozakonjivao2 sam | ozakonjivao2 si | ozakonjivao2 je | ozakonjivali2 smo | ozakonjivali2 ste | ozakonjivali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam ozakonjivao2 | bio si ozakonjivao2 | bio je ozakonjivao2 | bili smo ozakonjivali2 | bili ste ozakonjivali2 | bili su ozakonjivali2 | |
| Imperfekt |
ozakonjivah | ozakonjivaše | ozakonjivaše | ozakonjivasmo | ozakonjivaste | ozakonjivahu | |
| Kondicional I. |
ozakonjivao2 bih | ozakonjivao2 bi | ozakonjivao2 bi | ozakonjivali2 bismo | ozakonjivali2 biste | ozakonjivali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih ozakonjivao2 | bio bi ozakonjivao2 | bio bi ozakonjivao2 | bili bismo ozakonjivali2 | bili biste ozakonjivali2 | bili bi ozakonjivali2 | |
| Imperativ |
- | ozakonjuj | - | ozakonjujmo | ozakonjujte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
ozakonjivao m. / ozakonjivala f. / ozakonjivalo n | ozakonjivali m. / ozakonjivale f. / ozakonjivala n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
ozakonjivan m. / ozakonjivana f. / ozakonjivano n | ozakonjivani m. / ozakonjivane f. / ozakonjivana n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „ozakonjivati” u Hrvatskom jezičnom portalu