ozvučiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ozʋǔːt͡ʃiti/
• Hifenacija: o‧zvu‧či‧ti

Glagol

ozvúčiti (ćirilica озву́чити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola ozvučiti

Infinitiv: ozvučiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ozvúčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ozvučim	ozvučiš	ozvuči	ozvučimo	ozvučite	ozvuče
Budućnost	Futur I.	ozvučit ću1 ozvučiću	ozvučit ćeš1 ozvučićeš	ozvučit će1 ozvučiće	ozvučit ćemo1 ozvučićemo	ozvučit ćete1 ozvučićete	ozvučit će1 ozvučiće
	Futur II.	budem ozvučio2	budeš ozvučio2	bude ozvučio2	budemo ozvučili2	budete ozvučili2	budu ozvučili2
Prošlost	Perfekt	ozvučio2 sam	ozvučio2 si	ozvučio2 je	ozvučili2 smo	ozvučili2 ste	ozvučili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam ozvučio2	bio si ozvučio2	bio je ozvučio2	bili smo ozvučili2	bili ste ozvučili2	bili su ozvučili2
	Aorist	ozvučih	ozvuči	ozvuči	ozvučismo	ozvučiste	ozvučiše
Kondicional I.		ozvučio2 bih	ozvučio2 bi	ozvučio2 bi	ozvučili2 bismo	ozvučili2 biste	ozvučili2 bi
Kondicional II.		bio bih ozvučio2	bio bi ozvučio2	bio bi ozvučio2	bili bismo ozvučili2	bili biste ozvučili2	bili bi ozvučili2
Imperativ		-	ozvuči	-	ozvučimo	ozvučite	-
Glagolski pridjev radni		ozvučio m. / ozvučila f. / ozvučilo n			ozvučili m. / ozvučile f. / ozvučila n
Glagolski pridjev trpni		ozvučen m. / ozvučena f. / ozvučeno n			ozvučeni m. / ozvučene f. / ozvučena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „ozvučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu