Prijeđi na sadržaj

plàfōn

Izvor: Wikirječnik

plàfōn

plàfōn (srpskohrvatski, ćir., пла̀фо̄н)

[uredi]
  1. Ravna površina koja natkriva zatvoren prostor, strop. [1]


Primeri:

  1. Mȁma ȍće da okrȅčimo òvaj plàfōn. [2] Veliki Gaj Jamena Vašica Morović Sot Kukujevci Neštin Martinci Sremska Mitrovica Jarak Hrtkovci Vrdnik Čortanovci Bečmen Boljevci Stari Banovci Subotica Martonoš Senta Sombor Mol Drljan Kula Srbobran Bačko Gradište Deronje Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Rumenka Begeč Kovilj Gardinovci Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Itebej Melenci Žitište Aradac Jaša Tomić Šurjan Boka Konak Orlovat Margita Dobrica Perlez Veliko Središte Vršac Alibunar Sefkerin Dolovo Kajtasovo Pančevo Deliblato Omoljica Lovra [1]
  2. Sam trážila da dȏđedu òvi da vȉdu kakȁ mi kȕća, svȅ òtpada plàfōn, tako párče po párče, a jȃ sam stȁra, sáma, nè mogu tȏ da mȅtem valjáno. Neuzina [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=plàfōn&oldid=1412929