repa
Sadržaj / Садржај
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /rêpa/
- Hifenacija: re‧pa
Imenica[uredi]
rȅpa f (ćirilica ре̏па)
Kategorije: bot.
Oblici:
Značenja:
- Zeljasta biljka sa mesnatim zadebljalim korenom koja se upotrebljava kao ljudska i stočna hrana Brassica rapa. [1]
- Vrsta repe koja se kao industrijska kultura gaji za proizvodnju šećera Beta vulgaris rapacea altissima. [1]
Primeri:
- Ȉmamo mȋ nȁšu rȅpu za mȃrvu, a Jóvin brȁt je gájio za fàbriku da pròda dok je mȍgo da rȃdi i da zarȃdi. Neuzina [1]
- Ȍnda kad bȕde pròleće, sȉje rȅpu. Deronje [1]
- Rȅpa je gústo nȉkla, trȅbā je raščùpati. Laćarak [1]
- Sȉjali kròmpīr, rȅpu i tàko malo sitníleži. [2] [3] [4] Čip Bačinci Susek Sviloš Subotica Bačko Petrovo Selo Zmajevo Žabalj Begeč Taraš Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Farkaždin Pomaz [1]
- Trȋ jȕtra répe smo ìmali u vèliki rȋt. Martonoš [1]
- Narédili su kȍ će na žȉto da plȇvi, kȍ će na lȁn, kȍ će na répu. [5] Itebej [1]
- Sȅjali répu i kukùruz. [5] [6] [7] Elemir Mokrin Bašaid Jaša Tomić Zrenjanin Deska [1]
- Kad se sȅjala rȅpa, pa bílo je i po džȃk šećȅra. [8] Izbište Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Begeč Kovilj Titel [1]
- Vȉdi, òvo je rȅpa, to j[e] šèćer. Deronje [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice repa
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | repa | repe |
| genitiv | repe | repa |
| dativ | repi | repama |
| akuzativ | repu | repe |
| vokativ | repo | repe |
| lokativ | repi | repama |
| instrumental | repom | repama |
Reference[uredi]
- „repa” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 146.
- ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 503. Greška kod citiranja: nevaljala
<ref>oznaka; ime "Pavle_Ivi.C4.87.E2.80.94.C5.BDarko_Bo.C5.A1njakovi.C4.87.E2.80.94Gordana_Dragin.2C_Banatski_govori.C2.A0.C5.A1umadijsko-vojvo.C4.91anskog_dijalekta." definirano više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118, 154, 162.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
