rojiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /rǒjiti/
Hifenacija: ro‧ji‧ti

Glagol[uredi]

ròjiti (ćirilica ро̀јити) nesvrš.

Kategorije:

ob.

Oblici:

-i se ^[1]
ròjiti se, rójiti se Izbište ^[2] ^[1]

Značenja:

Izlegati se u rojevima; izlaziti u roju iz košnice; skupljati se u roj, obrazovati, davati roj (o pčelama). ^[1]

Primeri:

Kad ȉma dȍsta mȅda, próstor mȃli, dȍsta pčȇla, ròje se. ^[2] Futog ^[1]
Pčȅle se ròju sáme, po prírodi. ^[3] Melenci ^[1]
Ròjē se kad vȉše nȇma mȅsta u kȍšnici, kȍšnica bȕde pȕna, ìzlazi jèdan dȅo i tȏ stàrije pčȅle. ^[2] Morović ^[1]
I ȍndak òna bȑzo, kad se ròji, ìzlazi i vȁta se za nȃjvȉšlje dȑvo. ^[2] Ilandža Jamena Vašica Kukujevci Erdevik Neštin Vizić Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Jarak Ruma Irig Sremski Karlovci Obrež Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Subotica Sombor Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Bački Brestovac Kula Vrbas Srbobran Bačko Gradište Čurug Despotovo Deronje Zmajevo Žabalj Tovariševo Mošorin Kać Gardinovci Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Iđoš Kikinda Bočar Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Međa Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Boka Konak Tomaševac Plandište Margita Idvor Čenta Debeljača Sefkerin Dolovo Bavanište Omoljica ^[1]
Kad se nàmnoži pȕno pčȇla, mȃli próstor, mȁtica zàlēže vȉše mȁtičnjaka, ȍnda dòlazi do ròjēnja. ^[2] Bačko Petrovo Selo ^[1]
Mȁtica pȅva kad je drúštvo sprȅmno za ròjēnje. ^[2] Čurug ^[1]
U pròleće kad je jáka pàša, osèti se teskòba u kȍšnici, ȍnda se sprȅmaju za ròjēnje. ^[2] Mošorin Neštin Jarak Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Subotica Žednik Sivac Bačko Petrovo Selo Bačko Gradište Kać Futog Gardinovci Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Radojevo Bašaid Zrenjanin Čenta ^[1]

Sinonimi:

rojnjiti, razrojavati ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola rojiti

Infinitiv: rojiti		Glagolski prilog sadašnji: ròjēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: ròjēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		rojim	rojiš	roji	rojimo	rojite	roje
Budućnost	Futur I.	rojit ću¹ rojiću	rojit ćeš¹ rojićeš	rojit će¹ rojiće	rojit ćemo¹ rojićemo	rojit ćete¹ rojićete	rojit će¹ rojiće
Budućnost	Futur II.	budem rojio²	budeš rojio²	bude rojio²	budemo rojili²	budete rojili²	budu rojili²
Prošlost	Perfekt	rojio² sam	rojio² si	rojio² je	rojili² smo	rojili² ste	rojili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam rojio²	bio si rojio²	bio je rojio²	bili smo rojili²	bili ste rojili²	bili su rojili²
	Imperfekt	rojah	rojaše	rojaše	rojasmo	rojaste	rojahu
Kondicional I.		rojio² bih	rojio² bi	rojio² bi	rojili² bismo	rojili² biste	rojili² bi
Kondicional II.		bio bih rojio²	bio bi rojio²	bio bi rojio²	bili bismo rojili²	bili biste rojili²	bili bi rojili²
Imperativ		-	roji	-	rojimo	rojite	-
Glagolski pridjev radni		rojio m. / rojila f. / rojilo n			rojili m. / rojile f. / rojila n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„rojiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ljiljana_Nedeljkov,_Pčelarska_terminologija_Vojvodine-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 ^2,6 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.

[1]

[2]

[3]