sna
sna
sna (srpskohrvatski, ćir., сна)
[uredi]Imenica
[uredi]sna f (ćirilica сна)
Kategorije:
neprom.neakc.
Oblici:
Značenja:
- Sinova (i unukova) žena. [1]
- Bratova žena. [1]
- Opšti naziv kojim se (iz učtivosti ili iz poštovanja) oslovljavaju ženske osobe u seoskoj sredini, obično udate. [1]
Primeri:
- Tàko sam sà tom mòjom snàjōm. [2] Sremska Kamenica Berkasovo Višnjićevo Martinci Neštin Ledinci Sremski Mihaljevci Šimanovci Turija [1]
- Ȉmam sȋna, snàu i ùnuka. Vojka [1]
- Ȉma žènu i mȁtēr i snàu (ȉma brȁta — Dùšan, a sȋn mu Žíva), njȋ trȋ ga podvòrāvadu. Novo Miloševo [1]
- Ȉmam sȋna i snàu kod mène (nȇmadu dèce), a dvȇ kćȅri su ȕdate. [3] [2] [4] Zrenjanin Višnjićevo Srpski Krstur Padej Novi Bečej Bašaid Itebej Melenci Zrenjanin Tomaševac Farkaždin Deska [1]
- Dȅda kad ȍde — sȋn zàposlen, snȃ zàposlena. Elemir Međa Elemir Šurjan Boka Tomaševac Perlez [1]
- Sȅdam gȍdina ga slúžila i ondak ȍće da dovède sȋna i snàvu da je òdlaknedu, da njèga slȗžidu mȁlo. [3] [2] Zrenjanin Višnjićevo Ledinci Pavlovci Kraljevci Čortanovci Šimanovci Deč Dobanovci Batajnica Žabalj Kovilj Melenci Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Čenta [1]
- Ȉmam snàvu i dvȇ sinòvice. Novi Sad [1]
- Kad ìde svȅkar i svȅkrva ìz crkve, ȍnda snȃ ìde pred njī. Dobrinci [1]
- Jèdan dèbo sȋn i snȃ mȃla. Martonoš [1]
- Snȃ svȁko vȅče svèkru i svȅkrvi mȏra òprat nȍge. [3] [5] Sombor Vizić Laćarak Vojka Obzir Begeč Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Kumane Žitište Aradac Čip [1]
- Znȁm jȁ, bìlo jenom nȃs sȅdam: brȁt i snȃ, òtac i mȁti — to je čètiri, pȇt, nȁz dvȍje — sȅdam. Mokrin [1]
- Bȉo mi je brȁt na rúčku i snȃ. [1]
- Ȍndak je ȕmro jèdan brȁt u Mȅlēncima; òsto je jèdan brȁt — Gája — žȋv i Ljúba, snȃ (od ònog ȕmrlog), i tàko se podélili: òvo su Gájina dèca, òvo su Ljúbina dèca (jèdan kȍrēn), a Adámovi se pȋšemo. [3] Melenci [1]
- Snàvi se šȉlo da se presvúče ; ˜. Novi Sad [1]
- Sna Miléna, mȃjka ste za prímer. Šimanovci [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 236.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 131, 150. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 145.