ugrabiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ǔɡrabiti/
- Hifenacija: u‧gra‧bi‧ti
Glagol[uredi]
ùgrabiti (ćirilica у̀грабити) svrš.
Značenja:
- uzeti na silu iz ruke, zaposliti, dohvatiti rukom, ~ ono što se nudi[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) zgrabiti, odžepariti suž., uzaptiti, fam. ćornuti fam., dići fam., zgepiti fam., ćapiti fam., maznuti fam., okrasti, oduzeti, ugrabiti, odneti, euf. otuđiti (od nekog) euf., prisvojiti (nešto) euf., olakšati (nekog za nešto) euf., oštetiti euf., prigrabiti, zapleniti, uzeti, oteti [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) iskoristiti (~ priliku), zgrabiti, hrv. ulučiti hrv. [1]
Sinonimi:
- primiti, istrgnuti, prihvatiti, dohvatiti, ugrabiti, preuzeti, fam. ćapiti fam., zgrabiti, primiti, istrgnuti, prihvatiti, dohvatiti, ugrabiti, preuzeti, ćapiti fam., zgrabiti, ukrasti, otkinuti, brcnuti, čupnuti, štrbnuti (~ malo parče od nečega), fig. postaviti fig. [1]
- zgrabiti, odžepariti suž., uzaptiti, fam. ćornuti fam., dići fam., zgepiti fam., ćapiti fam., maznuti fam., okrasti, oduzeti, ugrabiti, odneti, euf. otuđiti (od nekog) euf., prisvojiti (nešto) euf., olakšati (nekog za nešto) euf., oštetiti euf., prigrabiti, zapleniti, uzeti, oteti [1]
- iskoristiti (~ priliku), zgrabiti, hrv. ulučiti hrv. [1]
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola ugrabiti
| Infinitiv: ugrabiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: ùgrabīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
ugrabim | ugrabiš | ugrabi | ugrabimo | ugrabite | ugrabe | |
| Budućnost |
Futur I. |
ugrabit ću1 ugrabiću |
ugrabit ćeš1 ugrabićeš |
ugrabit će1 ugrabiće |
ugrabit ćemo1 ugrabićemo |
ugrabit ćete1 ugrabićete |
ugrabit će1 ugrabiće |
| Futur II. |
budem ugrabio2 | budeš ugrabio2 | bude ugrabio2 | budemo ugrabili2 | budete ugrabili2 | budu ugrabili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
ugrabio2 sam | ugrabio2 si | ugrabio2 je | ugrabili2 smo | ugrabili2 ste | ugrabili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam ugrabio2 | bio si ugrabio2 | bio je ugrabio2 | bili smo ugrabili2 | bili ste ugrabili2 | bili su ugrabili2 | |
| Aorist |
ugrabih | ugrabi | ugrabi | ugrabismo | ugrabiste | ugrabiše | |
| Kondicional I. |
ugrabio2 bih | ugrabio2 bi | ugrabio2 bi | ugrabili2 bismo | ugrabili2 biste | ugrabili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih ugrabio2 | bio bi ugrabio2 | bio bi ugrabio2 | bili bismo ugrabili2 | bili biste ugrabili2 | bili bi ugrabili2 | |
| Imperativ |
- | ugrabi | - | ugrabimo | ugrabite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
ugrabio m. / ugrabila f. / ugrabilo n | ugrabili m. / ugrabile f. / ugrabila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
ugrabljen m. / ugrabljena f. / ugrabljeno n | ugrabljeni m. / ugrabljene f. / ugrabljena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „ugrabiti” u Hrvatskom jezičnom portalu