uručiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /urǔːt͡ʃiti/
• Hifenacija: u‧ru‧či‧ti

Glagol

urúčiti (ćirilica уру́чити) svrš.

Značenja:

1. dati iz ruke u ruku

Sinonimi:

1. pružiti, dati, predati, dodati, prebaciti, dostaviti

Asocijacije:

1. isporučiti

Konjugacija

Konjugacija glagola uručiti

Infinitiv: uručiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: urúčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		uručim	uručiš	uruči	uručimo	uručite	uruče
Budućnost	Futur I.	uručit ću1 uručiću	uručit ćeš1 uručićeš	uručit će1 uručiće	uručit ćemo1 uručićemo	uručit ćete1 uručićete	uručit će1 uručiće
	Futur II.	budem uručio2	budeš uručio2	bude uručio2	budemo uručili2	budete uručili2	budu uručili2
Prošlost	Perfekt	uručio2 sam	uručio2 si	uručio2 je	uručili2 smo	uručili2 ste	uručili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam uručio2	bio si uručio2	bio je uručio2	bili smo uručili2	bili ste uručili2	bili su uručili2
	Aorist	uručih	uruči	uruči	uručismo	uručiste	uručiše
Kondicional I.		uručio2 bih	uručio2 bi	uručio2 bi	uručili2 bismo	uručili2 biste	uručili2 bi
Kondicional II.		bio bih uručio2	bio bi uručio2	bio bi uručio2	bili bismo uručili2	bili biste uručili2	bili bi uručili2
Imperativ		-	uruči	-	uručimo	uručite	-
Glagolski pridjev radni		uručio m. / uručila f. / uručilo n			uručili m. / uručile f. / uručila n
Glagolski pridjev trpni		uručen m. / uručena f. / uručeno n			uručeni m. / uručene f. / uručena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „uručiti” u Hrvatskom jezičnom portalu