Prijeđi na sadržaj

vreti

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ʋrêti/
  • Hifenacija: vre‧ti

Glagol

[uredi]

vrȅti (ćirilica вре̏ти) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.pren.pren.


Oblici:

  1. vrȋ [1]
  2. funkciji, pridevskoj [1]


Značenja:

  1. Previrati, fermentisati. [1]
  2. Kretati se u velikom broju, bez reda, tiskati se, vrveti. Vršac[1]
  3. Biti prepun ljudi, dece. [1]
  4. Biti uznemiren, uzbuđen. [1]
  5. Biti provreo, skuvan. [1]


Primeri:

  1. I onda kad vòda vrȋ, ȍn[da] sȁm rezánce sȉpām i mȇša[m] mȁlo da vrȋ. [1]
  2. Pȍkrijēm ga da stòji do ȗjutru, da ȏn jȍš vrȋ u njèmu. [2] [1]
  3. DŽigȅricu obȃrimo, glȃvu obȃrimo i mȅtemo da vrȋ, bȃri se. [3] [4] Izbište Sombor Martonoš Srpski Krstur Novo Miloševo Srpska Crnja Melenci Itebej Elemir Aradac Farkaždin Ilandža Crepaja Vršac Deska Čenej [1]# I ȍnda tȏ víno sȉpam ù bure i to vrȋ, vrȋ dok ne prèvri. Čenej Subotica [1]
  4. Ona komina ti već vri. Sombor [1]# Pa tȗ dȏđe lȅti, kat su bíli mȃli, pa vrȋ kȕća u òvo dȍbo, kad òni dȏđu, svȋ čètir-pȇt se ìskupīdu. Đala Novo Miloševo [1]# Govȏrim prȉbrano, a svȅ vrȋ u mène. Vršac [1]# Kad ga istȍpim, sȉpam u tȕ džakuljȉcu tako vrȉlo, ȍštro, bȑzo. [3] Izbište [1]
  5. Mléko je vrȉlo. Farkaždin [1]


Sinonimi:

  1. ključati [1]
  2. raditi [1]



Konjugacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • vreti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 582, 617.
  3. 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 251. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).