Prijeđi na sadržaj

šubara

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ʃǔbara/
  • Hifenacija: šu‧ba‧ra

Imenica

[uredi]

šùbara f (ćirilica шу̀бара)


Oblici:

  1. šùbara [1]


Značenja:

  1. Krznena kapa, obično u gornjem delu šiljata. [1]
  2. Šubara od astragana. [2] Starčevo[1]
  3. Isto. [1]
  4. Isto. Begeč[1]


Primeri:

  1. U Sremu se najčešće pravi crna šubara od jagnjeće kože, kod koje je vuna okrenuta spolja. [1]
  2. U Sremu se izrađivala šubara sa velikim vrhom, koji se u novije vreme uvlači, tako da šubara dobije oko glave nabore. [3] [1]
  3. Sada zimi gotovo svi nose šubare a leti šešir ili kačket. [4] [5] [6] Jarkovac Berkasovo Čenta Crvena Crkva [1]
  4. Dȅda ìmā šùbaru. Laćarak [1]
  5. A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Kula [1]
  6. Ćùrčija — tȍ [j]e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde. [7] Mokrin Susek Sviloš Čerević Pačir Mol Begeč Kovilj Kikinda Novo Miloševo Taraš Orlovat Lovra Deska [1]
  7. Obično je imušniji momak, naročito pred ženidbu, dobijao „šubaru astraganku” za zimu. [8] [1]
  8. Stragansku šubaru meće samo kad je velika ladnost i kad ide u crkvu za Sv. Jovana. [9] Bačka Palanka Silbaš Tovariševo Obrovac Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]


Izrazi:

  1. Čizma glavu čuva, a ˜ je kvari ("zimi treba naročito utopljavati noge"). Mol Begeč Crvena Crkva [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • šubara” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13.
  3. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 117.
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 96.
  5. Duško Petrov, Čenta Leopoldova Čenta. Novi Sad — Zrenjanin, 2002, 253 str, str. 184.
  6. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 68.
  7. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  8. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 138.
  9. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 34.