bečati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /běːt͡ʃati/
- Hifenacija: be‧ča‧ti
Glagol[uredi]
béčati (ćirilica бе́чати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola bečati
| Infinitiv: bečati | Glagolski prilog sadašnji: béčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: béčānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
bečim | bečiš | beči | bečimo | bečite | beče | |
| Budućnost |
Futur I. |
bečat ću1 bečaću |
bečat ćeš1 bečaćeš |
bečat će1 bečaće |
bečat ćemo1 bečaćemo |
bečat ćete1 bečaćete |
bečat će1 bečaće |
| Futur II. |
budem bečao2 | budeš bečao2 | bude bečao2 | budemo bečali2 | budete bečali2 | budu bečali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
bečao2 sam | bečao2 si | bečao2 je | bečali2 smo | bečali2 ste | bečali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam bečao2 | bio si bečao2 | bio je bečao2 | bili smo bečali2 | bili ste bečali2 | bili su bečali2 | |
| Imperfekt |
bečah | bečaše | bečaše | bečasmo | bečaste | bečahu | |
| Kondicional I. |
bečao2 bih | bečao2 bi | bečao2 bi | bečali2 bismo | bečali2 biste | bečali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih bečao2 | bio bi bečao2 | bio bi bečao2 | bili bismo bečali2 | bili biste bečali2 | bili bi bečali2 | |
| Imperativ |
- | beči | - | bečimo | bečite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
bečao m. / bečala f. / bečalo n | bečali m. / bečale f. / bečala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „bečati” u Hrvatskom jezičnom portalu