glȃs
glȃs
glȃs (srpskohrvatski, ćir., гла̑с)[uredi]
Imenica[uredi]
glȃs m (ćirilica гла̑с)
Značenja:
- Zvuk koji se stvara pri govoru. [1] [2] Sremska Mitrovica Stapar Padej Novo Miloševo Vršac[3]
- Pevački dar. [3]
- Različita visina tona pri pevanju. [3]
- Vest, novost. [3]
- Poziv nekog unutrašnjeg nagona, podsvesti. Sremska Mitrovica[3]
- Pravo izjašnjavanja na izborima pri kakvom odlučivanju. Vršac[3]
- Ugled. [3]
Primeri:
- Ìma dȍbar glȃs. Vršac [3]# S tankim glasom što sve zvoni je l ti s basom. [4] Mokrin [3]
- Pȇvadu u dvȃ glȃsa. Vršac [3]# Tȏ je Zóra nam dȍnēla taj glȃs. [5] Srbobran [3]
- Vȅć su tȕ prȍneti glȁsovi kȁko sȁd idémo za Màđarsku. Bašaid [3]
- Šȋru se glȁsovi. Vršac Sremska Mitrovica [3]# Užȋva dȍbar glȃs. Vršac [3]
Sinonimi:
Izrazi:
- Bȉje ga lȍš ˜ ("o nje mu se rđavo govori"). Vršac [3]
- izgubȉti ˜ ("ne moći pevati"). Vršac [3]
- ni trȃga niglȃsa ("isto"). Vršac [3]
- Brezglȃsa ("nem, zanemeo"). Vršac [3]
- uživati ˜ ("bi ti cenjen, hvaljen"; "On, njegovi si no vi, kćeri, snaje i brojna unučad uži vali su glas dobrih i čestitih lju di, nije se lagalo, nije se ni kralo"). Sombor [3]
- na glásu ("poznat, čuven, ugledan"). Novo Miloševo [3]
- próbati ˜ ("oceniti dar pevanja"). Vršac [3]
- u jedȃn ˜ ("jednoglasno, zajedno"). Vršac [3]
- dȁti ˜ ("glasati"). Vršac [3]
- niglȃsa ("ništa se ne zna (o nekome)"). Vršac [3]
- imati ˜ ko žena Jasenovo [3]
- protúratiglȁsove ("razglašavati"). Vršac [3]
- uvȁtiti ˜ ("shvatiti melodiju, izjednačiti se sa drugim u pevanju"). Vršac [3]
- iz svȍgglȃsa ("što može glasnije"). Vršac [3]
Reference[uredi]
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 82, 116.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 30.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 425.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 204.