krečiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /krěːt͡ʃiti/
Hifenacija: kre‧či‧ti

Glagol[uredi]

kréčiti (ćirilica кре́чити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-am, krèčiti, -īm ^[1]

Značenja:

Premazivati krečom, krečnim rastvorom. ^[1]
Premazivati uopšte. ^[1]

Primeri:

Pa nísam znȁla ni da krèčīm. ^[2] Novi Sad Subotica Boka ^[1]
Krèči la se s krèčōm vrá ta. Beška ^[1]
Krèče kȍla. Sombor ^[1]
I tȃ se sȍba níje pomazívala. Sȁmo kad se krèči. ^[3] ^[2] Bašaid Jamena Ledinci Prhovo Ugrinovci Stari Slankamen Surduk Subotica Martonoš Senta Sivac Drljan Kula Lalić Bođani Gospođinci Kać Đala Sanad Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Dobrica Sakule Uljma ^[1]
Nísam mògla da krȅčim, tako da dr̀žīm dȕgo. ^[2] Veliki Gaj Jaša Tomić ^[1]
Oni krȅčadu kȕće. Jasenovo ^[1]
Ona krȅča kȕću i urȃdi kȕću svȅ lȇpo. ^[1]
Takȏ zȅmlju, pomȃžem, razmȗtim zȅmlje i ȍndak krȅčiš tȍ dȍle s tȋm zȅmlje, drȕge zȅmlje, žȕte zȅmlje. Izbište ^[1]

Izvedene reči:

krečénje ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola krečiti

Infinitiv: krečiti		Glagolski prilog sadašnji: kréčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: -čānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		krečim	krečiš	kreči	krečimo	krečite	kreče
Budućnost	Futur I.	krečit ću¹ krečiću	krečit ćeš¹ krečićeš	krečit će¹ krečiće	krečit ćemo¹ krečićemo	krečit ćete¹ krečićete	krečit će¹ krečiće
Budućnost	Futur II.	budem krečio²	budeš krečio²	bude krečio²	budemo krečili²	budete krečili²	budu krečili²
Prošlost	Perfekt	krečio² sam	krečio² si	krečio² je	krečili² smo	krečili² ste	krečili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam krečio²	bio si krečio²	bio je krečio²	bili smo krečili²	bili ste krečili²	bili su krečili²
	Imperfekt	krečah	krečaše	krečaše	krečasmo	krečaste	krečahu
Kondicional I.		krečio² bih	krečio² bi	krečio² bi	krečili² bismo	krečili² biste	krečili² bi
Kondicional II.		bio bih krečio²	bio bi krečio²	bio bi krečio²	bili bismo krečili²	bili biste krečili²	bili bi krečili²
Imperativ		-	kreči	-	krečimo	krečite	-
Glagolski pridjev radni		krečio m. / krečila f. / krečilo n			krečili m. / krečile f. / krečila n
Glagolski pridjev trpni		krečen m. / krečena f. / krečeno n			krečeni m. / krečene f. / krečena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„krečiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /krêt͡ʃiti/
Hifenacija: kre‧či‧ti

Glagol[uredi]

krȅčiti (ćirilica кре̏чити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-am, krèčiti, -īm ^[1]

Značenja:

Premazivati krečom, krečnim rastvorom. ^[1]
Premazivati uopšte. ^[1]

Primeri:

Pa nísam znȁla ni da krèčīm. ^[2] Novi Sad Subotica Boka ^[1]
Krèči la se s krèčōm vrá ta. Beška ^[1]
Krèče kȍla. Sombor ^[1]
I tȃ se sȍba níje pomazívala. Sȁmo kad se krèči. ^[3] ^[2] Bašaid Jamena Ledinci Prhovo Ugrinovci Stari Slankamen Surduk Subotica Martonoš Senta Sivac Drljan Kula Lalić Bođani Gospođinci Kać Đala Sanad Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Dobrica Sakule Uljma ^[1]
Nísam mògla da krȅčim, tako da dr̀žīm dȕgo. ^[2] Veliki Gaj Jaša Tomić ^[1]
Oni krȅčadu kȕće. Jasenovo ^[1]
Ona krȅča kȕću i urȃdi kȕću svȅ lȇpo. ^[1]
Takȏ zȅmlju, pomȃžem, razmȗtim zȅmlje i ȍndak krȅčiš tȍ dȍle s tȋm zȅmlje, drȕge zȅmlje, žȕte zȅmlje. Izbište ^[1]

Izvedene reči:

krečénje ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola krečiti

Infinitiv: krečiti		Glagolski prilog sadašnji: krȅčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: krȅčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		krečim	krečiš	kreči	krečimo	krečite	kreče
Budućnost	Futur I.	krečit ću¹ krečiću	krečit ćeš¹ krečićeš	krečit će¹ krečiće	krečit ćemo¹ krečićemo	krečit ćete¹ krečićete	krečit će¹ krečiće
Budućnost	Futur II.	budem krečio²	budeš krečio²	bude krečio²	budemo krečili²	budete krečili²	budu krečili²
Prošlost	Perfekt	krečio² sam	krečio² si	krečio² je	krečili² smo	krečili² ste	krečili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam krečio²	bio si krečio²	bio je krečio²	bili smo krečili²	bili ste krečili²	bili su krečili²
	Imperfekt	krečah	krečaše	krečaše	krečasmo	krečaste	krečahu
Kondicional I.		krečio² bih	krečio² bi	krečio² bi	krečili² bismo	krečili² biste	krečili² bi
Kondicional II.		bio bih krečio²	bio bi krečio²	bio bi krečio²	bili bismo krečili²	bili biste krečili²	bili bi krečili²
Imperativ		-	kreči	-	krečimo	krečite	-
Glagolski pridjev radni		krečio m. / krečila f. / krečilo n			krečili m. / krečile f. / krečila n
Glagolski pridjev trpni		krečen m. / krečena f. / krečeno n			krečeni m. / krečene f. / krečena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„krečiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^3,0 ^3,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 ^2,4 ^2,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Gordana_Vuković,_Terminologija_kuće_i_pokućstva_u_Vojvodini.-3] 3,0 ^3,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[1]

[2]

[3]