nȏž

Izvor: Wiktionary

nȏž

nȏž (srpskohrvatski, ćir., но̑ж)[uredi]

Imenica[uredi]

nȏž m (ćirilica но̑ж)

Kategorije:

kov. ob.


Oblici:

  1. nóža, nož [1]
  2. čije, noža’, alatka, stare, koji, kozji, kalanje, talasasto’, noža, rožine, sečivom, saračkog, valovito, rog’, za, kopita’, je, liči, nož, na, sa, saća’Vz, ribe’, vrsta, sečivo, obliku, sečenje, srpa’, prilagođena, skidanje [1]
  3. nož, noževi/nožovi [1]


Značenja:

  1. Nož sa oštrim vrhom. [2] Sombor[1]
  2. Nož sa reckavim sečivom. [2] Novo Miloševo[1]
  3. Isto. Subotica[1]
  4. Veliki nož od kovanog gvožđa sa trouglastim sečivom i papučicom za potiskivanje. [1]
  5. Vrsta opančarskog noža koji služi za trljanje ivica đona. [1]
  6. Nož sa zatupljenim vrhom. [2] Sombor[1]
  7. Vrsta opančarskog noža koji služi za zarezivanje, ukrašavanje ivice đona. [1]
  8. Nož za sečenje kože sa dužom drškom i kraćim sečivom koji se koristi za izradu opanaka. [1]
  9. Isto. [3] Jarak Karlovčić[1]
  10. Nož sa reckavim sečivom. [2] Omoljica[1]
  11. Sprava za rezanje kupusa i sl. [1]
  12. Dvoroga oštra alatka na dugoj dršci, kojom se seče slama iz kamare. [1]


Primeri:

  1. Ȍndak tȁta ȕzme nȏž pa ìzvādi jèdno párče óde, jèdno óde, tàko da ìzvad čètir rȕpe. Beška [1]
  2. Bȍže, kako se ȏn pòplašio, a òvaj se izmotávo, pa kad je pȍčo da vȋče: „Òtmite mu nóžove!” A ìmō je dvȃ nóža ȕ ruke. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [2] [11] [12] [13] [14] Jaša Tomić Jamena Sremska Rača Morović Vašica Kukujevci Martinci Sot Erdevik Neštin Sviloš Ledinci Bukovac Neradin Čortanovci Krčedin Stari Slankamen Šatrinci Inđija Surduk Stari Banovci Šuljam Vrdnik Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Golubinci Prhovo Ugrinovci Obrež Bečmen Boljevci Subotica Martonoš Senta Pačir Sombor Stapar Sivac Bajša Kula Drljan Mol Lalić Bačko Gradište Deronje Bođani Tovariševo Pivnice Despotovo Zmajevo Turija Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Novi Sad Gospođinci Đurđevo Kać Kovilj Mošorin Gardinovci Titel Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Srpska Crnja Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Melenci Aradac Žitište Itebej Šurjan Boka Neuzina Botoš Tomaševac Konak Perlez Sakule Dobrica Margita Sefkerin Crepaja Pančevo Alibunar Izbište Uljma Vršac Veliko Središte Lovra Deska [1]
  3. Ùzmi ònāj vèliki nȏž pa océci. Srbobran [1]
  4. Kad ga [linjaka] počme: e, boga mu, kaže, ne mož ovoga očistiti. Daj samo moj kalaći nož ovamo. [15] Morović [1]
  5. Evo naziva najvažnijih [saračkih] alatki: [...] „kozarski nož” („filt meser”) — nož koji veoma podseća na kozji rog, po čemu je dobio ime. [16] Sremska Mitrovica [1]
  6. sve dok nije ušla u upotrebu mašina valzna. [17] Sombor [1]
  7. Krivi nož nije više u upotrebi. Ima oblik srpa, učvršćen na oba kraja u drvo kojim se prihvata ova alatka. Ovim nožem se sirova ilovača čistila od nepotrebnih predmeta — šljunka i dr. [1]
  8. Nož rastirač za razvlačenje (trljanje) ivica đona nakon obrezivanja. Sečivo je kratko i trapezastog ili ovalnog oblika. [10] Pančevo [1]
  9. Nož štufer za „krecovanje” ivica đona i ukrašavanje luba. Sečivo je kratko, nešto uže ili šire, trapezastog oblika. [10] Pančevo [1]
  10. Nȉkad jȃ néću da zabòravim stȃrog ča Péru; kad u njègove rȗke mȅteš opančȃrski nȏž ȉma da dȍbiješ òpānke kake nȉgdi nȇš náći. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  11. Tȏ se čȉsti, ȉma nȏž spȅcijalan. Ȉmaš nóževe, òvi kòji se gúraju — mȋ i zovémo nóževe, ȍnda ràjseri. Ràjser je nȏž kòjim se čȉsti kòpita, a kòji dȏđe ovako od stomáka, na gúranje — tȏ je nȏž, potkìvāčki nȏž. [5] Kać Neradin Futog [1]
  12. To se radi specijalnim „šarenim nožem” sa valovitim sečivom. [18] [1]
  13. Evo naziva najvažnijih [saračkih] alatki: [...] „šivataći nož” („resl meser”) — nož za otpatke (uvek je stajao na kozliću). [16] Sremska Mitrovica [1]
  14. Ȉma nȏž što se kùpus séče kad se kȉseli. [2] Šatrinci [1]
  15. Tȏ su nóževi što se kùpus rȅže, a òno što se stȇgne tȏ je šrȁf. [2] Konak Neštin Susek Sviloš Čerević Ledinci Čortanovci Surduk Šuljam Vrdnik Voganj Golubinci Subotica Senta Pačir Sombor Stapar Sivac Lalić Deronje Rumenka Gospođinci Kać Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Kikinda Novi Bečej Žitište Itebej Aradac Dobrica Sefkerin Crepaja Alibunar Uljma [1]
  16. Lùdae tìkvene kȕvadu se čȕšpajz: tȏ se trȅje na nóžove. [8] [19] Zrenjanin Sanad Mokrin Novo Miloševo Radojevo Bašaid Melenci Itebej Jaša Tomić Farkaždin Sakule Margita Vršac Kajtasovo [1]
  17. Bìo je kljȗč za čùpanje slȁme i bìo je nȏž za sèčenje kàmare. [4] [20] Bukovac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel [1]


Sinonimi:

  1. bodež [1]
  2. rende [1]


Izrazi:

  1. na gȏ ˜ Vršac [1]
  2. Zabȉti ˜ u léđa ("podmuklo i neočekivano napasti nekoga"). Vršac [1]
  3. Oštar ko ˜ Jasenovo [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  4. ↑ 4,0 4,1 Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ 5,0 5,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 15, 33, 35, 206.
  7. ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 103.
  8. ↑ 8,0 8,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 140.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 324.
  11. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  12. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 4.
  13. ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 132.
  14. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59, 64.
  15. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  16. ↑ 16,0 16,1 Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 304.
  17. ↑ Sofija Dimitrijević, Lončarstvo u Somboru. — Rad, 1, 1952, 182— 191, str. 187.
  18. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 47.
  19. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 16.
  20. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=nȏž&oldid=1410600