optužiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /optǔːʒiti/
Hifenacija: o‧ptu‧ži‧ti

Glagol[uredi]

optúžiti (ćirilica опту́жити) svrš.

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) okriviti, osuditi, nabediti, izvikati, diskreditovati, opteretiti, oklevetati, pokriviti, baciti se kamenom na koga, baciti krivicu, podići optužbu, navaliti, fig. žigosati fig., reg. nazuntati reg., fam. prišiti fam., natovariti fam., arh. obuzročiti arh., ret. otpisati (pismeno optužiti) ret., difamirati ret., obediti ret. ^[1]
(značenje izvedeno preko sinonima) nabediti, navaliti, fam. natovariti fam., opteretiti, fig. žigosati fig., ret. otpisati (pismeno optužiti) ret., okriviti, diskreditovati, obediti ret., reg. nazuntati reg., prišiti fam., arh. obuzročiti arh., pokriviti, baciti krivicu, izvikati, difamirati ret., podići optužbu, oklevetati, optužiti, baciti u okove, proskribovati, doneti presudu, osuditi na robiju, optužiti, presuditi, baciti u okove, proskribovati, doneti presudu, osuditi na robiju, optužiti, presuditi, prokleti ^[1]

Sinonimi:

okriviti, osuditi, nabediti, izvikati, diskreditovati, opteretiti, oklevetati, pokriviti, baciti se kamenom na koga, baciti krivicu, podići optužbu, navaliti, fig. žigosati fig., reg. nazuntati reg., fam. prišiti fam., natovariti fam., arh. obuzročiti arh., ret. otpisati (pismeno optužiti) ret., difamirati ret., obediti ret. ^[1]
nabediti, navaliti, fam. natovariti fam., opteretiti, fig. žigosati fig., ret. otpisati (pismeno optužiti) ret., okriviti, diskreditovati, obediti ret., reg. nazuntati reg., prišiti fam., arh. obuzročiti arh., pokriviti, baciti krivicu, izvikati, difamirati ret., podići optužbu, oklevetati, optužiti, baciti u okove, proskribovati, doneti presudu, osuditi na robiju, optužiti, presuditi, baciti u okove, proskribovati, doneti presudu, osuditi na robiju, optužiti, presuditi, prokleti ^[1]

Asocijacije:

vređati, potkazati, napasti ^[1]
pripisati, prekoriti ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola optužiti

Infinitiv: optužiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: optúžīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		optužim	optužiš	optuži	optužimo	optužite	optuže
Budućnost	Futur I.	optužit ću¹ optužiću	optužit ćeš¹ optužićeš	optužit će¹ optužiće	optužit ćemo¹ optužićemo	optužit ćete¹ optužićete	optužit će¹ optužiće
Budućnost	Futur II.	budem optužio²	budeš optužio²	bude optužio²	budemo optužili²	budete optužili²	budu optužili²
Prošlost	Perfekt	optužio² sam	optužio² si	optužio² je	optužili² smo	optužili² ste	optužili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam optužio²	bio si optužio²	bio je optužio²	bili smo optužili²	bili ste optužili²	bili su optužili²
	Aorist	optužih	optuži	optuži	optužismo	optužiste	optužiše
Kondicional I.		optužio² bih	optužio² bi	optužio² bi	optužili² bismo	optužili² biste	optužili² bi
Kondicional II.		bio bih optužio²	bio bi optužio²	bio bi optužio²	bili bismo optužili²	bili biste optužili²	bili bi optužili²
Imperativ		-	optuži	-	optužimo	optužite	-
Glagolski pridjev radni		optužio m. / optužila f. / optužilo n			optužili m. / optužile f. / optužila n
Glagolski pridjev trpni		optužen m. / optužena f. / optuženo n			optuženi m. / optužene f. / optužena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„optužiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[P._Ćosić_i_saradnici,_Rečnik_sinonima-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[1]