otvarati

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /otʋǎːrati/
  • Hifenacija: o‧tva‧ra‧ti

Glagol[uredi]

otvárati (ćirilica отва́рати) nesvrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. òtvāra se [1]


Značenja:

  1. Ukloniti se, pomeriti se s kakvog otvora. Sremska Mitrovica[1]
  2. Ukazati se, pojaviti se. [1]
  3. Ukloniti ili pomeriti ono čime je nešto zatvoreno; učiniti da se u nešto može ući ili iz čega izaći. [1]
  4. Rastvoriti, raširiti (oči). [1]
  5. Rastvoriti se, rastaviti se (prozor, vrata). [1]
  6. Raširiti latice (o cvetu). [1]
  7. Otkriti svoje tajne, otvoriti srce, ispovediti se. [1]


Primeri:

  1. Ȍndak òtvāra i ìzvodi sèstru. [2] Beška Sremska Mitrovica Šurjan [1]
  2. Uoči Bogojavljenja u pola noći prilazilo se prozoru da se osmatra kako se nebo „otvara”. [3] Ostojićevo [1]
  3. A òvaj otvòrijo òvo. Martonoš [1]
  4. Zȁjtra kad ùstanem, òtvorim prózor, pȓvo sȍba da se izlùftīra. [2] [4] [5] Zrenjanin Sanad Novi Bečej Kumane Aradac Farkaždin [1]
  5. I òno da òtvori kàpiju òd bāšče, i òni u àvliju, i bíli i ȕzeli kònja, i kȍla, i ȃm i svȅ. Tovariševo [1]
  6. S pròleća, kȁko su lépi dȃni da pčȅle ìzlēću, pčȅlār trȅba da se pòstara da òtvori kȍšnicu i da prègleda dȁ li ìma mȁticu. [5] Melenci [1]
  7. Otvȍrimo prózore, pȇndžere. Izbište [1]
  8. Otvòri ȍči pa č vȉditi. [2] Itebej [1]
  9. Ȍn otvorȉo ȍči. Vršac [1]
  10. U dánu, kad sȗnce izȃđe, ȍn [cvet] se otvȍri. Izbište [1]


Izvedene reči:

  1. se [1]


Izrazi:

  1. Dobrootvòriti ȍči ("obratiti izuzetnu pažnju, naročito paziti"; "Tom prilikom devojački roditelji treba „dobro da otvore oči” i da se konačno odluče da li će dati svoju kćerku u takvu kuću"). [1]
  2. lepa reč i gvozdena vrataotvara ("lepom rečju se sve postiže"). [1]
  3. otvorȉti pȗt ("stvoriti uslove da se nešto postigne, ostvari"; "Dȏđu da vȉdu mlȃdu, da otvȍru pȗt, da mȍže mlȃda da idȇ kod ȍca"). Jasenovo [1]



Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola otvarati
Infinitiv: otvarati Glagolski prilog sadašnji: otvárajūći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: otvárānje
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 otvaram otvaraš otvara otvaramo otvarate otvaraju
Budućnost
 Futur I.
 otvarat ću1
otvaraću 		otvarat ćeš1
otvaraćeš 		otvarat će1
otvaraće 		otvarat ćemo1
otvaraćemo 		otvarat ćete1
otvaraćete 		otvarat će1
otvaraće
Futur II.
 budem otvarao2 budeš otvarao2 bude otvarao2 budemo otvarali2 budete otvarali2 budu otvarali2
Prošlost
 Perfekt
 otvarao2 sam otvarao2 si otvarao2 je otvarali2 smo otvarali2 ste otvarali2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam otvarao2 bio si otvarao2 bio je otvarao2 bili smo otvarali2 bili ste otvarali2 bili su otvarali2
Imperfekt
 otvarah otvaraše otvaraše otvarasmo otvaraste otvarahu
Kondicional I.
 otvarao2 bih otvarao2 bi otvarao2 bi otvarali2 bismo otvarali2 biste otvarali2 bi
Kondicional II.
 bio bih otvarao2 bio bi otvarao2 bio bi otvarao2 bili bismo otvarali2 bili biste otvarali2 bili bi otvarali2
Imperativ
 - otvaraj - otvarajmo otvarajte -
Glagolski pridjev radni
 otvarao m. / otvarala f. / otvaralo n otvarali m. / otvarale f. / otvarala n
Glagolski pridjev trpni
 otvaran m. / otvarana f. / otvarano n otvarani m. / otvarane f. / otvarana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

  • „otvarati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 158.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 288.
  5. ↑ 5,0 5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130, 136, 157. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=otvarati&oldid=1461207