putilo
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /pǔtilo/
- Hifenacija: pu‧ti‧lo
Imenica[uredi]
pùtilo n (ćirilica пу̀тило)
Kategorije:
rib.
Oblici:
Značenja:
- Jedečić koji je jednim krajem vezan za odvodu struka, a drugim krajem za udicu. [1]
- Uzdužni jedečić na sačmi. [1]
Primeri:
- Na putilu je vezana udica. [2] Klenak [1]
- Od same udice potiče prvo gore putilo koje je vezano za peteljku gore na udici. [2] Stari Slankamen Sremski Karlovci Mol Elemir [1]
- Za sàmicu se ȕzme flȁša i nàpuni se sàmo mȁlo vòde, zàtvori se jagnjédom i ȕzme se ȕdica jèdna za štȕku kòja se stȁvi na pȕtilo. [3] Kovilj [1]
- A pùtilo se zòve òno od ȕdice do strȗka, do išljíga. [3] [4] Kovilj [1]
- Ima velike sačme... Gore ima jedna karika i jedečić... i na veliki ima putila koje su vezane za dojnaku. [2] Futog [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference[uredi]
- „putilo” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ 3,0 3,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 102.