túći

Izvor: Wiktionary

túći

túći (srpskohrvatski, ćir., ту́ћи)[uredi]

Glagol[uredi]

túći (ćirilica ту́ћи) Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.rib.


Oblici:

  1. tući [1]
  2. túče se, tući [1]


Značenja:

  1. (za)davati udarce, udarati nekoga nanoseći mu bol. [1]
  2. Udarati nečim tvrdim o čvrstu površinu. [1]
  3. Sitniti, komadati, drobiti. [1]
  4. Oduzimati život, ubijati. [1]
  5. Šutirati loptu nogom u gol. [1]
  6. Padati u velikoj količini (o gradu). [1]
  7. Mutiti, praviti maslac. [1]
  8. Raditi, postizati, vršiti neki posao. [1]
  9. Boriti se s kim, sukobljavati se; zadavati udarce jedan drugome. [1]


Primeri:

  1. Tȗko me je mȗž, nísam bíla kríva. [2] [3] [4] [5] [6] Tomaševac Subotica Mol Sivac Gospođinci Šajkaš Srpski Krstur Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Bašaid Itebej Kumane Međa Žitište Boka Farkaždin Pavliš Izbište Deska [1]
  2. Ȍnda túčeš sa kalapáčem tȋm ȍzgo od njȗ. Đala [1]
  3. Òni nȅ znu da kȍsu žȉto kav kòd nās, s kòsama, nego se pòznāe žnjètevina, kako òni žnjédu sa sȓpom. Pȍsle ȉmadu òni nȉke mȍtke i túčedu. [5] Itebej [1]
  4. Na primer, zabranjeno je tući ribu eksplozivom. [7] Stari Slankamen [1]
  5. Pčȅle su se túkle ȕ jesen. Pčȅlar je ìšo od kȍšnice do kȍšnice, pòdizo da im òdredi težìnu. Kad odàbere nȃjteže vr̀škare, pčȅlar zàtvāra létu i ùbāci u kȍšnicu sȗmpornu trȁku, sȗmpor pògūši pčȅle, a ȏn nóžom vȁdi sȃće i cȇdi mȇd. [8] [7] Čenta Bačko Gradište Bođani Gardinovci Mokrin [1]
  6. Dȅset Madžára i dȅset Sŕba, pa se raspòdēlu i ȍnda túku Madžári u nȁš gȏl, a Sŕbi u màdžarski gȏl, pa kȏ vȉše dȃ gólova, Sŕbi jel Madžári. [2] Zrenjanin [1]
  7. Tȍ je tȗko [led]. Deronje [1]
  8. Kad ga vidim, tučem ga do glave, a kad ga ne vidim, di ga udarim — nije važno. [7] Đurđevo [1]
  9. Stȕpice tȇ pa se túče [puter]. [9] Alibunar [1]
  10. Tȏ je stȁpa za túći pùter. Deronje [1]
  11. Rȕčno kòsi. Nȁ dān túčem lánac. Ali ȍndak je žȉto bílo mȁnje. Višnjićevo [1]
  12. Túku se, ùvatu se dvȇ [pčele] pa se ovàko vr̀tu. [8] Srpski Krstur [1]
  13. A tȋ se avióni túku u vazdúhu. Deronje [1]
  14. Pa se túkli s Madžári. [2] [8] [5] Kikinda Erdevik Neštin Sremska Mitrovica Čerević Ruma Novi Karlovci Jakovo Subotica Verušić Žednik Sombor Sivac Bački Brestovac Srbobran Deronje Despotovo Kać Mošorin Gardinovci Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Melenci Jaša Tomić Elemir Tomaševac Veliko Središte Dolovo Dupljaja Omoljica [1]
  15. Šaran se u Dunavu zdravo retko tuče. Šaran se tuče pred pokret vode. Sremski Karlovci [1]
  16. Čim će voda da opada — ako se nije izmrestio [šaran], on oma ide u dubinu i na dubini se bije oko vrba, di ima one drakusine. I ondak se tuda tuče oko tog, a i bela riba vole oko tog da se tuče zato što se tu vata ona ikra i tu se brzo izleže, tu se pre izleže seme. [7] [10] Novi Sad Sremska Mitrovica Đurđevo Kovilj Čenta [1]


Izvedene reči:

  1. se [1]


Sinonimi:

  1. lemati [1]
  2. kamdžijati [1]
  3. ostvariti [1]
  4. biti [1]
  5. mrestiti [1]


Izrazi:

  1. ˜ ko vóla ("nemilice tući"). Vršac [1]
  2. Túći se preko túđi léđa/lȇđi ("činiti nevolju nekome"). Vršac [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18, 32, 114, 189, 227.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 101, 107, 108, 387.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 205, 453. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56, 63.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  9. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 212, 215.
  10. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=túći&oldid=1433933