ujédati
ujédati
ujédati (srpskohrvatski, ćir., ује́дати)[uredi]
Glagol[uredi]
ujédati (ćirilica ује́дати) Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Nanositi povredu zubima. [2] Ilandža[1]
- Naneti povredu zubima, ugristi (obično o životinji). [3] Krašovo[1]
- Naneti povredu žaokom (o pčeli). [1]
Primeri:
- Uđi da te ne uje kera. [4] Čenej [1]
- Nȇće ùdariti, nȇće ni da ùje, ali sámo da se ȍtme, da bèži, da se pròvālja, tȏ mu je bȉjo sȁv fàler. [5] Kumane [1]
- Ládno gvȏžđe se mȅće na mȅsto di ùjede pčȅla. [6] Banatsko Aranđelovo Vašica Vizić Čerević Jarak Ruma Novi Karlovci Sombor Sivac Deronje Tovariševo Kać Mošorin Futog Gardinovci Srpski Krstur [1]
- Tȏ je tàko zdrȁvo kȍrīsno da te ùje pčȅla. [6] [7] Iđoš Gospođinci Žabalj Šajkaš Begeč [1]
- Sȉrćetom namȁžem rȗke i nȇće da ujȅde. [6] Bela Crkva Margita [1]
- A úbod njȇn — mlȍgi nísu znȁli i uvȁte pčȅlu i čȗva da ga s ustȉma ne ujȅde. Izbište [1]
Izrazi:
- nȇće me tȃ búvaùjesti ("to se meni neće dogoditi"). Đurđevo [1]
- ker koji laje neujeda ("čovek koji mnogo priča, brblja nije opasan"). Sombor [1]
- Da ga zmijauje, otrovala bi se ("kaže se za rđavog, zlog čoveka"). [1]
- čuvaj se kere koja ne laje, taujeda ("ne treba se plašiti čoveka koji puno priča i preti, već onoga koji ćuti"). [1]
- ùjesti se za jèzik ("pokajati se posle izgovorenih reči"). Novo Miloševo [1]
- ujesti za srce ("povrediti nečije emocije, pričiniti nekome duševnu bol"; "Ȅto, štȁ rȃdi sad òmladina: ùjēdu òca i mȁtēr skrȏz zȁ srce"). Đala Novo Miloševo Jasenovo [1]
- nema kera za šta da gauje ("biti neuhranjen"). [1]
- jezik nema zube alujeda ("bol se može naneti i rečima"). [1]
- rani keru da teuje ("kaže se kada se ispolji nepoštovanje i nezahvalnost deteta prema roditelju, staratelju"). [1]
- rȃniš pcȅto da teúje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti"). Vršac [1]
- ujela ga zolja za jezik ("zaplitati jezikom zbog pripitosti"). Jasenovo [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165.
- ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 56.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 196.