vlȃće
vlȃće
vlȃće (srpskohrvatski, ćir., вла̑ће)[uredi]
Imenica[uredi]
vlȃće, Imenica|{{{rod}}}
Primeri:
- Kad se ìzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. Melenci [1]
- Kad se dȅne da je vlȃće unútra, da ne zàkišnja jèdna kr̀stina. Đala [1]
- Pȓvo mȅtemo dvȃ snòpa: kȍren dóle a vlȃće góre, da se prèljūbu, a ȍko tȃ dvȃ snòpa òve drȕge snopove fȕrt nȁokolo — pètnajs jel dvàjes, a pȍsle drȕgu kùpicu pa trȅću (svȅ u jèdnim pràvcu), kȍlko bȕde da ȉma u tȗ njȉvu. [2] [3] [4] Jaša Tomić Subotica Sombor Padej Bašaid Melenci Itebej Žitište Perlez Farkaždin Čenta Ilandža Jasenovo [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str. 46, 51, 394.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.41,65.
- ↑ Žito.988,08 str, str.19,21.