zagukati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /zaɡǔːkati/
- Hifenacija: za‧gu‧ka‧ti
Glagol[uredi]
zagúkati (ćirilica загу́кати) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola zagukati
| Infinitiv: zagukati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: zagúkāvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
zagučem | zagučeš | zaguče | zagučemo | zagučete | zaguču | |
| Budućnost |
Futur I. |
zagukat ću1 zagukaću |
zagukat ćeš1 zagukaćeš |
zagukat će1 zagukaće |
zagukat ćemo1 zagukaćemo |
zagukat ćete1 zagukaćete |
zagukat će1 zagukaće |
| Futur II. |
budem zagukao2 | budeš zagukao2 | bude zagukao2 | budemo zagukali2 | budete zagukali2 | budu zagukali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
zagukao2 sam | zagukao2 si | zagukao2 je | zagukali2 smo | zagukali2 ste | zagukali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam zagukao2 | bio si zagukao2 | bio je zagukao2 | bili smo zagukali2 | bili ste zagukali2 | bili su zagukali2 | |
| Aorist |
zagukah | zaguka | zaguka | zagukasmo | zagukaste | zagukaše | |
| Kondicional I. |
zagukao2 bih | zagukao2 bi | zagukao2 bi | zagukali2 bismo | zagukali2 biste | zagukali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih zagukao2 | bio bi zagukao2 | bio bi zagukao2 | bili bismo zagukali2 | bili biste zagukali2 | bili bi zagukali2 | |
| Imperativ |
- | zaguči | - | zagučimo | zagučite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
zagukao m. / zagukala f. / zagukalo n | zagukali m. / zagukale f. / zagukala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „zagukati” u Hrvatskom jezičnom portalu