Prijeđi na sadržaj

ústa

Izvor: Wiktionary

ústa

ústa (srpskohrvatski, ćir., у́ста)

[uredi]

Imenica

[uredi]

ústa ? (ćirilica у́ста)

Kategorije:

pl. t.anat. med.rib.rib.bot.pren.


Oblici:

  1. usta [1]


Značenja:

  1. Duplja u donjem delu glave sa unutrašnje strane zubne pregrade, kao početni organ za varenje kroz koji prolazi hrana u želudac; otvor između usana koji vodi u tu duplju; usne. [1]
  2. Opuštena, obešena, otromboljena i debela donja usna. Novo Miloševo[1]
  3. Urođena anomalija oblika usana, rasečena usna. Đurđevo[1]
  4. Slična šupljina i otvor kod životinja. [1]
  5. Konjske usne na kojima se mestimično pojavljuju pege. [2][1]
  6. Isto. [1]
  7. Isto. Subotica[1]
  8. Manji otvor na vrški. [1]
  9. Veći otvor na vrški. [3] Srbobran Padej[1]
  10. Zelena, nedozrela biljka Phazeolus koja još nije formirala zrno u mahuni, boranija. [4] Mošorin[1]
  11. Osoba (obično član porodice) koju treba hraniti, izdržavati. [1]


Primeri:

  1. S ústima mȉče. [5] [6] [7] [8] Banatsko Aranđelovo Laćarak Pačir Sivac Stapar Gospođinci Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Međa Žitište Farkaždin Batanja [1]
  2. U ústima dònosi ránu. [9] Srpski Krstur [1]
  3. Prȁvi vȍsak od sȉtni nȅki plȍčica kòje òna lȗči u svòjim ústima. [9] Novo Miloševo Sremska Mitrovica Pačir Despotovo Čenta Izbište Bavanište [1]
  4. Ona [mrena] ima tvrda usta, kao da je ne bole, kao da se to nje ne tiče. [3] Sremski Karlovci [1]
  5. Kad òćemo da ga pečémo, ràšīrimo mu ústa, tȍ još ȍma čȉm ga zàkolju nȁši, i stȁvidu jȁbuku u ústa prȃsetu  ; pčel ‘organ na glavi pčele kroz koji se unosi hrana’. [3] Beška Morović Sremska Mitrovica Mol Elemir Čenta [1]
  6. I tȃ je ìmala kao ústa, tȏ mȋ kȃžemo ústa i tȗ se ȍnda mètula po jèdna tàko širòka cígla — níje bílo vráta. [10] Bašaid Šuljam Vrdnik Kikinda Novi Bečej Melenci [1]
  7. Sȁd sam jȁ rȁčuno tȕ da spȕstim jèdnu mȃlu kȏnku, da nàmestim, i da nàmestim tȁmo pȅtna ústa. Đala [1]
  8. Óde su tȃ pèćna ústa, tȗ unútra se lòži. [10] Bašaid Martonoš Sanad Novo Miloševo [1]
  9. Napred zaveže se ono di se vadi riba — usta. Usta su unutri, grlo odnosno, a napred se vadi riba. [3] Morović [1]
  10. Ústa se nàmeste da ìdu nȁ vodu, ȍnda òseti sȍm da je tȗ nȅki lȃd i ȗđe ù taj sènker. [11] Kovilj [1]
  11. ulazi u taj prednji deo, u ta usta i ulazi u zadnji. A u zadnji deo isto ima na sredini jedna, rečimo uvod — isto usta zvana [ShLR]. Elemir Mol Bačko Gradište Padej [1]
  12. Postoje prednja usta i zadnja usta. To se zadnja usta obično se kaže. To je tur di riba stoji. [3] Srbobran [1]
  13. Ȇj, kolìko ústa jȃ rȃnim! Novo Miloševo [1]


Sinonimi:

  1. vilica [1]
  2. vrata [1]
  3. guša [1]


Izrazi:

  1. ko da su mu ˜ pocepana ("isto"). [1]
  2. oteti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Oto si mi reč iz usti"). Jasenovo [1]
  3. luftirati ˜ ("puno pričati"). [1]
  4. falte me ˜ il ću vas poderati! ("isto"). Novo Miloševo [1]
  5. na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno (vikati, govoriti, hvaliti, grditi)"; "On"). Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
  6. iz tvojih ˜ u božje uši ("daj bože da tako bude"). Sombor [1]
  7. ˜ mu ko da ima dva para buѕa ("isto"). Jasenovo [1]
  8. lajati/svirati/fljakati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, govoriti, vikati, grditi i sl."; "Laje na sva usta"). [1]
  9. ide mi voda na ˜ ("hteo bih da jedem (obično kad se priča o jelu)"). Sombor [1]
  10. Govori ko da ima kulje uusta Jasenovo [1]
  11. Govoriti na sva ˜ ("govoriti otvoreno, javno"). [1]
  12. ispirati ˜ nekim ("ogovarati nekoga"). Novo Miloševo [1]
  13. odvajati od ˜ ("davati kome od onoga čega ni sam davalac nema dovoljno"). Sombor [1]
  14. metuti lokot nausta ("ćutati"). Vršac [1]
  15. svetu ˜ ne mož zatvoriti ("nemoguće je sprečiti prepričavanje, stati na put ogovaranju"). [1]
  16. láditi ˜ ("govoriti koješta"). Novo Miloševo [1]
  17. zàpušiti ˜ ("ućutkati nekoga"). Novo Miloševo [1]
  18. pokvariti ˜ ("reći tek poneku reč"; "Mirniji, nespretniji i ćutljiviji muškarci celo to vreme obično bi prećutali ili bi u najboljem slučaju rekli tek toliko, najneophodnije, što na selu kažu „pokvarili usta”"). [1]
  19. od ˜ praviti dupe ("jedno obećavati a drugo raditi"). Sombor [1]
  20. olajavati na sva ˜ ("mnogo, ne uzdržavajući se, javno govoriti o nekome ružno, loše"; "Olajava ga na sva usta"). [1]
  21. puna su mu ˜ hvale ("sam sebe hvali"). Sombor [1]
  22. uzeti ("preduhitriti sagovornika, reći isto što je sagovornik hteo, mislio da kaže"; "Uzo si mi reč iz usta"). Novo Miloševo [1]
  23. imati pocepana ˜ ("puno pričati, klevetati"). [1]
  24. mrtva ˜ ne govore ("mrtav čovek neće progovoriti"). [1]
  25. imati ˜ ko štrimfla ("imati velika usta"; "Ȉmaš ústa ko štrȋmfla"). Vršac [1]
  26. falte me ˜ da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). [1]
  27. oteti iz ˜ ("sebično prisvojiti tuđe"; "Oto bi ti iz usta"). [1]
  28. teče mu iz ˜ med i mleko ’na rečima je blag, krotak i mio’ [1]
  29. ˜ te bolela! ("prekor osobi koja psuje"). Kikinda [1]
  30. otkidati od ˜ ("nesebično davati i ono čega je nedovoljno"; "Otkida od usta"). [1]
  31. govorite/lajte ˜ da niste pusta ("u obraćanju osobi koja mnogo priča"). Jasenovo [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 37.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 83, 84, 128.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 47, 48, 53.
  7. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 47.
  8. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 30, 101.
  9. ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  10. ↑ 10,0 10,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  11. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=ústa&oldid=1454976