ćilim

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /t͡ɕǐlim/
  • Hifenacija: ći‧lim

Imenica[uredi]

ćìlim m (ćirilica ћѝлим)


Kategorije:

bot.


Oblici:

  1. ćȉlim, ćìlim [1]
  2. ćilȉm, ćȉlim, ćìlim [1]
  3. ćȉlim [1]


Značenja:

  1. Tkana vunena prostirka, obično šarena, za različite namene. [1]
  2. Ćilim koji se poklanja kumu u svadbi. [1]
  3. Tkani prekrivač za sto. [1]


Primeri:

  1. Retke su kuće u kojima se ne tkaju ćilimi i ponjave. [2] [1]
  2. Danas se većinom ova tri odeljenja [kuhinja, prednja soba i sobica] ne upotrebljavaju. U njima se nalazi stereotipan nameštaj: kreveti sa visoko složenom krevetninom (jastucima, perinom i ćilimima), ormani na kojima su poređani tanjiri, tacne, sto između dva kreveta i prozora, i stolice. [3] [1]
  3. Pod glavu se metne sve odelo što će nevesta na venčanju obući, pa i sva joj prćija: ćilim, kučma… Sve je to od čiste vune zgotovljeno. [4] [4] Krašovo Čerević Mol Mokrin [1]
  4. Pa ȍnda još ako su bogàti, pa imádu fijàker, pa fijàkerom dòlaze po dèvōjku, ȍnda se tȃj ćȉlim mȅtne preko sìca. [5] [6] [7] [8] [9] Kula Sombor Gospođinci Kumane Melenci Žitište Zrenjanin Jaša Tomić Boka Neuzina Baranda Perlez Tomaševac Farkaždin Deska Čenej [1]
  5. Dȍnela kafètuke cr̀vene, pa pònjavice što sam tkȁla, pa ćȉlim. Beška [1]
  6. Tkȁla sam ćìlime, tkȁla sam plátno, ȅklala sam, slȉngovala sam. Tomaševac [1]
  7. Od mlȁdosti sam rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćìlimove, pa pònjavice. Šimanovci [1]
  8. Ràšīri se ćìlim. Novi Sad [1]
  9. Kumovski ćilim je onaj što će se staviti na kola kad se ide po kuma na venčanje i on će se pokloniti kumu. [2] [1]
  10. Prȅkrije se ćȉlimom ko je ȉmo ćȉlim a kȏ — jȃ se sȅćam, kòd nās je bȉo cìcani čàršav. Srbobran [1]
  11. Nosȉla sam šȅs jȁstuka béli i nosȉla sam ćȉlim, jórgan. [10] Vršac Jamena Neštin Vašica Beška Šatrinci Prhovo Golubinci Ugrinovci Stari Banovci Bečmen Subotica Pačir Sombor Stapar Bođani Sivac Lalić Drljan Senta Bačko Gradište Bačka Palanka Rumenka Gospođinci Kać Gardinovci Đala Kikinda Novo Miloševo Radojevo Srpska Crnja Melenci Žitište Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Perlez Konak Margita Sakule Alibunar Uljma Omoljica Kovin Ivanda [1]
  12. Ȅ, znači i dèvōjka je tȁmo ìmala dȕnju, pa vȅlike jàstuke pèrjane, pa ćìlime. Kula [1]
  13. Rȇđa tȕ na krevȅce dušȅce, ćilȉme. Jasenovo [1]
  14. Nȅkad nísu ni ìmali jòrgane, nego bíli su ćȉlimi, kao dȅke. [10] Sviloš Vašica Sremska Rača Neštin Jarak Šatrinci Čortanovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Kula Rumenka Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Radojevo Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Žitište Jaša Tomić Konak Sefkerin Margita Alibunar Vršac Uljma Izbište Dolovo Pančevo Deliblato Kajtasovo Vračev Gaj [1]
  15. Kod ćȉlima je i líce i nàlīčje ȉsto. Sivac [1]
  16. Òvo je ćȉlim zàto što je tkȃn, a što ȉma òni čàršavi štofàni — tȏ su štofàni čàršavi, a bílo je tkȃni i od bȅza čàršavi. Nȅko je mèćo ćȉlim na ástal, nȅko čàršav. [10] Bašaid Sviloš Ledinci Šuljam Hrtkovci Čortanovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Subotica Pačir Senta Sombor Deronje Kula Gospođinci Čenej Rumenka Kać Mokrin Kikinda Srpska Crnja Novi Bečej Melenci Sakule Pančevo Vračev Gaj [1]
  17. Nȅko je kr̀pare, a nȅko ćȉlim mèćo. [10] Rumenka Subotica Sviloš Čortanovci Platičevo Golubinci Boljevci Ravno Selo Novo Miloševo Bašaid [1]


Sinonimi:

  1. guber [1]
  2. popernjak [1]
  3. ponjava, ponjavica, čaršav, ćilimac [1]
  4. tepih [1]
  5. prkos [1]



Deklinacija[uredi]

    deklinacija imenice ćilim
jednina množina
nominativ ćilim ćilimi
genitiv ćilima ćilima
dativ ćilimu ćilimima
akuzativ ćilim ćilime
vokativ ćilime ćilimi
lokativ ćilimu ćilimima
instrumental ćilimom ćilimima

Reference[uredi]

  • „ćilim” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 75. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 83.
  4. ↑ 4,0 4,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 58, 63. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 452.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18.
  7. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
  9. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=ćilim&oldid=1464738