čauš
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /t͡ʃâuːʃ/
- Hifenacija: ča‧uš
Imenica
[uredi]čȁūš m (ćirilica ча̏ӯш)
Oblici:
Značenja:
- Važan svadbeni časnik, svat koji svojim šalama razveseljava svatove (obično mladoženjin zet). [1]
Primeri:
- Zatim čauš uhvati za drugi kraj motke, a stari svat uzme poveću maramu i stane je pričvršćivati na motku. [2] [2] Krašovo [1]
- U banatskim svatovima nema svadbenih časnika sa vojničkim zvanjima kao što ima kod Srba u Sremu, gde su poznati časnici „vojvoda", „čauš", „baša". [3] [1]
- Ȍnda čȁūš bȕde — tȍ òbično bȕde zȅt. Laćarak [1]
- Bílo na sȑpskim vesélju i čȁūš, tȁki jèdan koji se ȍbūko, obúče čȍvek u žȅnsko odélo, pa skȃče, ȉgra. I ȍnda ka[d] dȏđe se da se ȉde u stȃn is cȓkve, ȏn mȅte kȍrito, tȃj čȁūš, mȅte vȍde, preko vȍde trȅba da prȇđeš, al trȅba da plȃtiš. [4] Pomaz [1]
Sinonimi:
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice čauš
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | čauš | čauši |
| genitiv | čauša | čauša |
| dativ | čaušu | čaušima |
| akuzativ | čauša | čauše |
| vokativ | čaušu | čauši |
| lokativ | čaušu | čaušima |
| instrumental | čaušem | čaušima |
Reference
[uredi]- „čauš” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 57. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 154.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.