Prijeđi na sadržaj

češati

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /t͡ʃěʃati/
  • Hifenacija: če‧ša‧ti

Glagol

[uredi]

čèšati (ćirilica чѐшати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

  1. Grebati, trljati kožu da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
  2. Čistiti četkom, češagijom, timariti. [1]
  3. Grebati se po koži da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
  4. Dodirivati se, doticati se, očešavati se (o granama, nogavicama i sl.). [1]
  5. Grebanje, trljanje kože da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
  6. Čišćenje četkom, češagijom, timarenje. [1]
  7. Način hvatanja ribe zabadanjem štapaca u vodu da bi se riba o njih češala. [1]


Primeri:

  1. Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. [2] [3] Jaša Tomić Bukovac [1]
  2. Ȏn rȁno ùstane pa čȅše kònje, i rȃni, i pòji. Tovariševo [1]
  3. Mȍj mȗž ȕvek čȅša kónje. Vršac [1]
  4. Čȅšu se ò to dȑvo, nȅšto i[h] jȅde, bȁre su tȏ, tȏ òna sìtna pìjavica ȍće ù škrge da ȗđe, nȅki bȁmbrci, tȏ pȉje kȓv, i òni se tȗ čȅšu. [4] Kovilj [1]
  5. Ȉma oplèten kȍšār pa ga sȁkrije u glògove, a tȗ se rȉba kŕtoži, čȅše se, nàpadaju je tȋ paràziti i tȗ se kŕtoži oko tȍg dȉ je ȏn ùdario. [1]
  6. Nogȁvice, grȃne se čȅšadu. Vršac [1]
  7. Ako ga čȅšem češàgijom, tȏ je čèšānje. Tovariševo [1]
  8. Čȅšānje je pósebna vŕsta vȁtanja rȉbe. [4] Kovilj [1]


Izrazi:

  1. tuđa ruka svrab nečeša ("tuđinac nikada ne može pružiti pažnju, naklonost kao rođeni"). [1]
  2. češati se di te ne svrbi ("loše proći, trpeti posledice"; "Paz da se ne češaš di te ne svrbi"). Jasenovo [1]
  3. ˜ jezik s nekim ("raspravljati se, objašnjavati se, prepirati se s nekim"). [1]
  4. češati se po glavi ("loše proći, brinuti"). Novo Miloševo [1]
  5. Kòga svŕbi nȅkse čȅša ("ko je to učinio neka i odgovara za to"). Vršac [1]



Konjugacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • češati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 163.
  3. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  4. 4,0 4,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).